Српска православна црква молитвено се данас сјећа Светих Врача – Козме и Дамјана, љекара који су бесплатно лијечили људе, па су због тога и остали упамћени као „бесребреници“.

Свети Козма и Дамјан били су љекари и како хришћани чврсто вјерују, чудотворци. Ова двојица светитеља били су рођена браћа, родом из Рима, а као дјеца су крштени и у хришћанском духу васпитани.

У хришћанској традицији помиње се да су имали велику благодат од Бога, да лијече људе и животиње од сваке болести и муке, и то обично полагањем руку. За свој труд нису тражили никакву награду, само су од болесника захтијевали да вјерују у Исуса Христа, јер се свако оздрављење дешава вољом Божијом.

Наслиједивши велико имање, милостиво су га раздавали сиромашнима, не очекујући никакву награду за то нити захвалност, јер су свако добро дјело чинили у име Христово. У то вријеме у Риму је царевао незнабожачки цар, а пред њега су гонитељи хришћанства довели, ову свету браћу оковане у ланцима.

Послије дугог испитивања цар им је наредио да се одрекну вјере у Исуса Христа и принесу жртве римским боговима. Међутим, Козма и Дамјан не само што нису послушали цара него су га још и савјетовали да он призна „јединога истинитога Бога – Исуса Христа“.
Свети мученици Козма и Дамјан рекли су му „Наш Бог није створен, али Он је Створитељ свега, а твоји су богови измишљотине људске и дјело руку умјетничких. И кад не би било умјетника да вам направе богове, ви се не би имали коме клањати.“

У хришћанској традицији помиње се да је, послије чуда учињеног над самим царем, кад су га чудесно исцијелили од тешке болести – цар и сам изјавио своју вјеру у Исуса Христа и пустио браћу. Козма и Дамјан затим су наставили да проповиједају хришћанство и исцјељују болеснике. Након што се за њихову моћ да изљечују људе надалеко прочуло, на томе им је био завидан неки љекар, некадашњи њихов учитељ, и под изговором да беру љековите траве извео их у планину и убио камењем. Ови светитељи страдали су 284. године.