Топлички устанак 1917. године био је величанствени устанак који је заједно са својим командантима подигао народ Топлице и околине.

Вође тог устанка познате су широј јавности, али чини се да је један од команданата, остао мање познат од својих славних сабораца, заборављен негдје дубоко у шумама Радана, али за кога људи који воле историју, и те како – знају.

Урадио је нешто слично као Стеван Синђелић или хајдук Вељко Петровић прије њега, али за Димитрија се доиста мање зна.

Историјски подаци казују да се родио у мјести Добри До 1890. године, да је његова породица потицала од племена Куча, а да су се негдје око 1855. и 1856. године преселили у Топлицу.

Димитрије и његов брат Иван борили су се у Церској битки 1914. године. Иван Беговић је рањаван 27 пута, а Димитрије је рањен у сукобу са 42. домобранском пешашком дивизијом, односно, много познатијом злослутним именом, каква је и била, Вражјом дивизијом.

Усљед звјерстава које су чинили Бугари у топличком крају (Куршумлија, Блаце, Прокупље, Житорађа), али и у јабланичком крају и другима, они (Бугари) шаљу Димитрију Беговићу тајно писмо, гарантујући му, као и његовој породици, поштеду живота – ако преда свој одред, наводи Курир.

Беговићев одговор био је онакав каквим би једино и могао да га напише овакав јунак:

– Убили сте на хиљаде чланова породица комита, убићете и моју, јер се ја никада нећу предати. Српски официр се не предаје – написао је Димитрије Беговић у писму Бугарима окупаторима.

Бугарима се ово није свидело, те тако решавају да му се свете, и то на најгори начин.

Жени Димитрија Беговића су у седмом мјесецу трудноће распорили стомак и из њега извадили нерођено мушко дијете које су набили на бајонет, а затим су њу и њихово четворо дијеце убацили у појату и запалили, тако да су живи спаљени.

Бугарима није хтио жив у руке. Историја ће исписати да је живот окончао на страшан начин, извршивши самоубиство, усљед опсаде Бугара. А своју част је сачувао.

Његова сестра Милица, која је била комиткиња и војник као и њена браћа је извшила освету над особом која је издала њеног брата. За освету није кажњена, јер се добро знало ко је човјек, који је издао њеног брата, као и то да је сарађивао са бугарским окупаторима.

А Димитрија Беговића сахранио је народ на планини Радан. И дан данас тамо стоји гроб јунака коме су послије 100 година, талније 2020. године, обновили спомен обиљежје.

Кад прођете овим крајем застаните код места где почива јунак Димитрије Беговић. Они су се борили за нашу слободу, а ми морамо да се боримо да нико од славних Срба и Српкиња не буду заборављени, него да нам служе на част и подсјећање да је „тврд орах воћка чудновата, не сломи га, ал’ зубе поломи”.