Многи обичаји се према народним вјеровањима везују за мјесец мај, а у наставку текста сазнајте који су то.

Народни календар код Срба има скуп неписаних правила којих се људи вијековима придржавају.

Тако се мјесец мај према црквеном тумачењу назива и царски мјесец, а од давнина се сматра мјесецом у ком се заљубљују чак и они који кажу да нису намјеравали, нити себе сматрају особом заљубљиве природе.

ОСОБЕ РОЂЕНЕ У МАЈУ

Веселе су и по природи ведра духа. Оштрог погледа, склоне ка наукама и учењу. Паметне су, па ће новац лако зарађивати, али исто тако и брзо трошити и због тога могу да имају велике невоље.

Наизглед су мирне, али заправо лако плану и тада много говоре. Ријеч је о отвореним особама које одмах „у брк” кажу шта хоће и шта о особи мисле. Април им је баксузан мјесец и тада ће имати свакакве штете. Треба да се пазе болести стомака.

Мај мјесец се сматра границом између зиме и љета, а све ритуалне радње које се врше везане су за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усјеве.

Највише магијских ритуала у предхришћанско доба вршено је око Ђурђевдана, јер је од тог дана зависило какав ће бити читав мај, пише Опанак.

Према народном вјеровању они који у мају оките врата, прозоре и читаву кућу разним биљем имаће плодну годину.

Обичаји и вјеровања српског народа везана за Ђурђевдан су у народу свакако постојали и прије него што је примио хришћанство. Свети Ђорђе је својим празником свакако заузео мјесто старог српског божанства плодности Јарила и његовог празника.

Из тог периода потиче и кићење врата, прозора и читаве куће разним биљем, како би година и дом били „берићетни“ – „да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору“. Понегдје је обичај да ово кићење зеленилом врше на сам Ђурђевдан прије зоре.