Свака православна породица у Србији и Републици Српској има свог свеца заштитника чији дан обиљежава једном годишње као крсну славу.

Ритуали овог давног обичаја мијењали су се вијековима, а суштина саме славе, да се породица окупи око славског колача, уз жито и вино остала је до данас иста.

– Крсна слава је обиљежавање дана светитеља и заштитника једне породице. То повезује цркву и дом. Онда госте позивамо кући. Молимо се за претке и чувамо ближње. То личи на литургијско окупљање – рекао је свештеник Вук Јовановић за Курир телевизију.

Он је указао и на посебан значај сијечења славског колача.

– Хљеб, славски колач се исјече крстообразно. Пољубимо и кажемо “Христос је међу нама” и “Јесте и биће”. А ту сви гријешимо или заборавимо то да кажемо. Христос је оно што нас уједињује и његова љубав према човјечанству. И најважније је да нам живот буде, не само промијењен, него и оплемјењен – каже Јовановић.