СРПСKО историјско предање говори да је само један град имао „онолико цркви колико је дана у години“. Иако је тај епитет преувеличан, он ипак преноси суштину да се један град по броју цркава и манастира далеко издвајао од осталих градова.

Славна престоница, Царски град, Цариград српских царева, синоними су за један од најстаријих градова на Балкану и средњевијековну српски град Призрен.

У овом граду, који најраније трагове вуче још из римског периода, у средњем вијеку, па и под османском влашћу био је познат по несразмерно великом броју православних богомоља, наводи Нпортал.

Српске православне светиње и споменици у Призрену сачињавају систематизован скуп вјерских, културних и историјских објекта који су у различитим историјским периодима, стварани, девастирани и поново обнављани. Без обзира на њиховне накнадне обнове и реконструкције, све оне свједоче битну чињеницу – неоспорив и дуг временски континуитет српског присуства и историјског наслијеђа на том простору.

Према тренутном стању културно-историјског наслијеђа у ток крају, српске светиње могу се подијелити у у три категорије: уништене православне светиње, демолиране, опљачкане и спаљене православне светиње и девастирани споменици. Према подацима Српске православне цркве од оснивања Призренске Митрополије 1019. године до данас у овом граду постоји или је постојало 33 српских православних светиње и споменика.

Призренска епископија једна од најстаријих

Призренска епархија, која се помиње још 1019. године у повељи византијског цара Василија Другог (976–1025), обухватала је крајеве око града Призрена, затим Хвосно (простор око Пећи и Дечана) и предјеле у сливу Бијелог и Црног Дрима.