Сахрањен је у тајности, по мраку, у необиљеженом гробу на мјесном католичком гробљу.

Гаврило Принцип

Српски херој, револуционар, човјек који се усудио да изврши атентат на Франца Фердинанда – Гаврило Принцип, своје посљедње године свог живота провео је у најгорим могућим мукама, али се о томе мало причало, подсјећа Србија данас.

Када је ухапшен због убиства, прво је одведен у тамницу казамата Терезин, између Прага и Дрездена, гдје су пребачени завјереници и припадници “Младе Босне” Гаврило Принцип, Трифко Грабеж и Недељко Чабриновић, учесници у Сарајевском атентату. Ту су почеле његове муке. Био је окован, изгладњиван…сваки дан мучења су била све гора. Забадали су му ексере у тијело, пустили пацове да га гризу, а прича се и да су му руке везали за зид, а на крају и одсјекли.

Данас оваква мучења не могу ни да се замисле. Постоје и тврдње да је постојало једно буре које је имало изнутра закуцане ексере, у које би убацили Гаврила и котрљали га до изнемоглости.

Усљед ових звјерских мучења, спао је на само 30 килограма, изнемогао и слаб умро је 28. априла 1918. године, наводно од туберколозе, али се претпоставља да је умро од језивих мука које су му приређене.

Сахрањен је у тајности, по мраку, у необиљеженом гробу на мјесном католичком гробљу. Сахранили су га четворица аустроугарских војника, који су о томе морали да ћуте, међутим, један од њих, Чех Франтишек Лебл је посије рата ставио чешку заставу на гроб.

Принципови посмртни остаци су пренијети у Сарајево 1920. године, гдје се и данас налазе.

ЧОВJЕК КОЈИ ЈЕ ПРОМИJЕНИО ТОЧАК ИСТОРИЈЕ Смрт Гаврила Принципа: Звjерско мучење за убицу цара окупатора