Народни пјевачи су били даровити појединци, способни да кроз усмена остварења изразе тежње српског народног духа, али и отргну из заборава многе историјске податке. Захваљујући њима, ми данас имамо много јаснији доживљај минулих времена.

Многе српске народне пјесме су свој коначни облик добиле послије дуготрајног усменог преношења са кољена на кољено. Наравно, постојале су бројне варијанте пјесама које су паралелно постојале све док их неко не би записао.

Најпознатији сакупљач епских и лирских народних пјесама био је Вук Караџић, али треба поменути и Вука Врчевића, као и попа Вука из Рисна – све сами Вукови, наводи портал Принцип. Слепи Филип Вишњић, хајдук Тешан Подруговић, старац Милија, сљепица Јеца, старац Рашко, Стојан Хајдук, слепа Живана и слепа Степанија, само су неки од твораца тог нашег безмерног народног блага…

Тематски, њихово опјевање сеже још од херојских времена светих Немањића па све до српских устанака у XИX вијеку.

И данас постоје народни пјевачи који по угледу на славне претке опевају догађаје новијих времена…