Шта је повезивало несуђеног краља, чији је живот био и остао под велом мистерије, принца Ђорђа Карађорђевића и маршала? Зашто га је Тито толико уважавао?

Краљ Петар је имао тројицу синова, а Ђорђе Карађорђевиће је био најстарији и несуђени монарх Србије. Његов живот био је достојан најузбудљивијег филма. У младости су му били одузети пријесто и част, а више је поштовања доживио од њемачког окупатора и касније комуниста него од своје породице. На крају, једини је Карађорђевић који је након ослобођења 1944. остао да живи у Србији и Београду. А Тито га је уважавао и чак му нудио да живи у оквиру комплекса Бијелог двора, подсјећа портал Лепоте Србије

Прави Карађорђе

Ђорђе је име добио према прадједи – Црном Ђорђу, односно Карађорђу, вођи Првог српског устанка. На прадједу је имао неукротиву и необуздану нарав.

Принц Ђорђе је ишао у војну школу у царској Русији, у Кадетски корпус цара Александра Другог гдје је од кадета скривао племићко поријекло. Дједа му је био Никола, а тетке су биле удате у Русији за руске племиће. Његово школовање прекинуо је Мајски преврат 1903. када су убијени краљ Александар Обреновић и краљица Драга. Одлучено је да нови краљ буде кнез Петар Карађорђевић, који је тада живио у Женеви. Од 1903. Ђорђе је имао титулу престолонасљедника, као најстарији краљев син.

Ђорђе је био престолонасљедник 1903, а не млађи брат Александар који је постао краљ.

Често је ишао на Аду у рибарење са професором математике и пријатељем Миком Аласом. Ђорђева пријека нарав доводила га је у многе неприлике. Био је у непријатељству са Николом Пашићем, Драгутином Димитријевићем Аписом и официром Петром Живковићем. За разлику од њега, Петров млађи син Александар је био дипломатског духа и такта и био је Пашићев миљеник.

Убиство на двору

Један догађај био је преломан за Ђорђев живот – убиство његовог посилног Стевана Колаковића. У нападу бијеса престолонасљедник га је премлатио. Све повреде биле су нанете ударцима ноге и од повреда посилни је умро. Сахрањен је дан раније него што је речено његовим сродницим. Режимска штампа је покушала да заташка злочин називајући га „тајанствено убиство“, али су српски социјалдемократи преко „Радничких новина“ започели упорну кампању, захтевајући да се злочин казни.

Штампа је била згрожена, принц није кажњен.

Овај догађај је изазвао велику буру у српској, а нарочито аустроугарској штампи, па је Ђорђе абдикацирао 27. марта 1909. године. Нови престолонасљедник постао је млађи брат Александар, који је дошао из Петрограда. Ђорђе је задржао титулу принц и краљевић.

Добар ратник завршио у лудници

Принц Ђорђе је учествовао у оба балканска и у Првом свјетском рату. Тешко је рањен у бици на Мачковом камену код Крупња, септембра 1914. године.

Остао је у Топоници до доласка Нијемаца.

После смрти краља Петра 1921, власт је и званично преузео млађи син Александар. Нетрпељивост између Ђорђа и Александра тада је све више расла. Принц Ђорђе је ухапшен 1925. године и годинама је боравио у затвору и „монтирани“ су љекарски извјештаји да је неурачунљив.

Принц је био Титов „миљеник“

Послије ослобођења 1944. нова комунистичка власт све чланове династије Карађорђевић прогласила је државним непријатељима, одузела им држављанство и конфисковала имовину. Једино је принц Ђорђе остао у Београду и живио мирно у слободи као пензионер. У новембру 1944, непуних мјесец дана по ослобођењу Београда, Ђорђа је посјетио генерал Пеко Дапчевић и понудио принцу службени ауто и возача, што је Ђорђе уз захвалност одбио.

Послије убиства краља Александра 1934. у Марсељу, принц Ђорђе се понадао да ће бити пуштен на слободу. Међутим, кнез-намесник Павле и краљица Марија нису имали жељу да га ослободе и он је у затвору дочекао и Други свјетски рат. Ослободили су га Нијемци.

Пеко Дапчевић је принцу понудио службени ауто, а Ђорђе је одбио.

Када је почетком 1945. услиједио позив од Јосипа Броза Тита да дође у званичну посјету у Бели двор, принц Ђорђе је био изненађен. Отишао је више из радозналости, а Тито га је дочекао поздравом: „Добар дан, Ваше височанство“ док му је Ђорђе одговорио са: „Добар дан, друже маршале“.

Од тада је Ђорђе често навраћао у Бијели двор и са Титом дуго шетао дворским комплексом који је некада припадао његовој породици.

Даворјанка га је убјеђивала да се преда Нијемцима, убили су је!

Даворјанка Зденка Пауновић, 29 година млађа од маршала, била је уз Тита током цијелог рата. Неки су казивали да је толико темпераментно водила љубав да је борцима било непријатно због јецаја и уздаха који су допирали из Титовог шатора. Имала је велики утицај на Тита, а у вријеме њемачког десанта на Дрвар чак га је убједила да се предају Нијемцима, јер је ситуација изгледала безизлазна.

Тек када му је Сретен Жујовић запретио да ће га убити, Тито је одустао од предаје.

Даворјанка Пауновић умрла је званично од туберкулозе у прољеће 1946. године, а незванично је убијена, јер није ћутала. По Титовом наређењу, сахрањена је у кругу Бијелог двора. Сваки дан је доносио црвену ружу. Исте године су му функционери војне безбједности довели Личанку Јованку Будисављевић.

Према неким наводима, Тито је у повјерењу замолио Ђорђа, као некадашњег припадника тајног друштва „Тула“, да га упути у тајне комуникације са умрлим душама и одвео принца до гроба вољене Даворјанке Пауновић која је била сахрањена у дворишту Бијелог двора.

Принц Ђорђе се оженио

Принц Ђорђе умро је у Београду, у дубокој старости, 17. октобра 1972. године. Сахрањен је на Опленцу. Поред њега је сахрањена и жена Радмила, са којом се оженио пред крај живота.

Нико са сигурношћу не може да каже шта се тада ноћу тамо дешавало, да ли је принц Ђорђе пристао и спојио Тита са његовом ратном љубави, али је чињеница да је једини Карађорђевић који је остао у Србији наставио да долази још неко вријеме код маршала у Бијели двор, а добио је и пензију.