Као и свака врста умјетности, и стрип форма која комбинује елементе ликовне умјетности и књижевности, имала је свој врхунац у другој половини 1930-их и током 1940-их и 1950-их година 20. вијека и то у Сједињеним Државама, гдје је и настала.

Класични амерички стрип, посебно „Марвел“, створио је читав низ стрип суперхероја попут: Супермена, Бетмена, Спајдермена, Капетана Америка, итд. Међутим, златно вријеме стрипа се често бавило и личностима или јунацима из реалног живота попут спортиста као што су биле бејзбол легенде Лу Гериг или Бејб Рут, или чувени авијатичари Амелија Ерхарт или Чарлс Линдберг.

Са почетком Другог свјетског рата, у амерички стрип улазе и хероји борбе против Нијемаца и Јапанаца попут генерала Омара Бредлија, Дагласа Мекартура, Двајта Ајзенхауера.

Међутим амерички класични стрип се спорадично бави или је бивао инспирисан и Србима.

То је у првом реду био Никола Тесла са својим експериментима са електромагнетним зрацима на Лонг Ајленду. Он је као мистериозна личност која експериментише опасним зрацима послужио као прототип лику „лудог научника“. То је посебно дошло до изражаја у стрипу и чувеном цртаном филму о Супермену.

Након Србина Тесле као мистериозног научника, велика инспирација америчкој популарној култури био и Михајло Пејић или Мичел Пејџ, један од најлегендарнијих маринаца у америчкој историј. У питању је један од најпрослављенијих америчких ратника и добитник највиших америчких одликовања за храброст попут Медаље части или Ордена пурпурног срца. Михајло Пејић се изузетном храброшћу истакао у чувеној бици на Гвадалканалу против Јапанаца 1942. године. Као таква легендарна личност постао је јунак неколико стрипова, а послужио је и као модел за фигурице „Г.И. Јое“ као један од најхрабријих војника у америчкој историји.

Но, један од највећих јунака у историји српског ратовања свакако је био наш армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић. Он је имао чак девет стрипова посвећених њему који су објављени у Сједињеним Државама. То је највећи број стрипова који су посвећени једном страном, неамеричком официру икада у САД. Ови стрипови су били у масовној дистрибуцији и готово сваки амерички дјечак из тог времена их је читао, наводи портал Српска историја.

Наравно, генералом Драгољубом Михаиловићем не само као српским и југословенским јунаком, него и као америчким и светским херојем, бавиле су се и друге елитне и историјске америчке публикације од најчувенијег магазина „Тајм“ који му је посветио и насловну фотографију, до још чувенијег магазина „Лајф“.

Наш див-јунак генерал Михаиловић био је препознат као човјек који се у апсолутно немогућим околностима бори против два зла истовремено – нацифашистичких окупатора и комунистичких револуционара. Његова изразита ратничка способност и храброст каква се ретко среће у историји препознати су и прослављени у цијелом слободољубивом свијту који уздиже неустрашиве ратнике, а посебно оне који се по цијену мучеништва жртвују за слободу од окупатора и два највећа идеолошка зла – нацифашизма и комунизма.