За вјернике Српске православне цркве /СПЦ/ сутра почиње Петровски пост, установљен у славу светих апостола Петра и Павла и осталих апостола који су се послије силаска Светог Духа постом и молитвом припремали за хришћанску проповијед.

Пост, познат као Апостолски и Љетни пост, завршава се на Петровдан, 12. јула, празник посвећен светитељима Петру и Павлу.

Дужина поста је различита и зависи од датума прославе Духова или Педесетнице који спада у покретне празнике повезане за Васкрс. Најдуже може трајати шест недјеља, најкраће седмицу и један дан.

Петровски пост спада у један од четири најважнија годишња поста које СПЦ прописује својим канонима.

Најдужи је Велики или Часни пост који се завршава празником Васкрсења, а потом Божићни пост који, такође, траје више недјеља и завршава се празником Христовог Рођења.

Осим Петровског, у љетном периоду се поштује и Госпојински пост, пред Велику Госпојину, празник Вазнесења Богородице. Православни хришћани добровољно доносе одлуку о поштовању поста, а тим подвигом се постиже очишћење душе и тијела.

Сврха поста, према правилима вјере, не може се постићи само уздржавањем од мрсне хране, већ и уздржавањем од лоших мисли, ријечи и дјела и уз обавезну молитву, по узору на Спаситеља који је постио у пустињи и чији су примјер слиједили Богородица и апостоли.

Свети Јован Лествичник, велики учитељ вјере, записао је у својим поукама да је „пост гашење пламена тјелесне пожуде, одстрањење рђавих мисли, спас од огрубјелости, олакшица сна“.

У народу влада увјерење да онај ко може да се уздржи од прекомјерног јела, има снаге и да се уздржи од злих мисли и дјела.