Прелиминарни резултати избора у Њемачкој показују да је Социјадемократска партија Њемачке, побиједила на изборима.

Олаф Шолц

СПД Олафа Шолца освојила је 25,7 одсто, странка ЦДУ Ангеле Меркел и њен кандидат Армин Лашет “склизнули” су на историјски минимум на савезним изборима, са освојених 24,1 одсто гласова. Зелени, предвођени Аналеном Бербок, остварили су свој најбољи резултат, а према првим резултатима су са 14,8 одсто освојили треће мјесто, нашавши се тако испред либерала (ФДП), који су са 11,5 одсто такође остварили напредак.

Ови резултати потврдили су и предизборне прогнозе, које су Шолцу давале предност у односу на Армина Лашета.Већ месецима спекулисало се ко би међу кандидатима могао да однесе побједу и буде адекватна замена Меркеловој.

Олаф Шолц, њемачки министар финансија и вицеканцелар у Меркелиној влади за кратко вријеме удахнуо је живот својој партији. Након година опадајуц́е популарности од када су посљедњи пут били на власти под Герхардом Шредером, канцеларом од 1998. до 2005. године, СПД је коначно добио изгледе да би њихов кандидат могао да дође на чело једне од најмоћнијих земаља у свијету.

Грешке његових противника одиграле су кључну улогу у томе што је за кратко вријеме постао фаворит. Истраживачи јавног мњења кажу да је ЦДУ направио велику грешку што је Армина Лашета изабрао за свог кандидата умјесто популарног десничарског ривала Маркуса Зедера, лидера ЦСУ-а (баварске сестринске странке ЦДУ-а). Лашет се посебно осрамотио себе и своју странку када је усликан како се смије током посјете граду погођеном поплавама у јулу.

Ко је заправо Олаф Шолц

Рођен у Оснабруку у Доњој Саксонији. Шолц, чији је отац радио као менаџер за текстилне компаније, одрастао је у као сва деца припадника радничке класе у Хамбургу. Придружио се омладинској организацији СПД-а у средњој школи и остао активан у партији након што се преселио у Хамбург-Алтону, раднички округу познат у то вријеме као легло љевичарских агитатора.

Он се у то време поистовец́ивао са идејама марксизма и попут многих његових вршњака борио се против империјализма САД -а.

Завршио је студије права и наставио каријеру као адвокат бавећи се радним споровима, али је све вријеме био активан члан странке.

Посланик у њемачком Бундестагу постао је 1998. године, а двије године касније изабран је за шефа СПД-а у Хамбургу, традиционалном упоришту странке.

Убрзо након тога, Шолц је постао хамбуршки сенатор за унутрашње послове, кључно место које у том округу надгледа полицију.

“Он је борац”

Након што су социјалдемократе изгубиле на изборима у Хамбургу, Шолц се 2002. преселио у Берлин да постане генерални секретар странке, ова позиција временом га је учинила главним оперативним директором СПД-а.

Шолц човек за кога је неђељник Цајт, укрстивши речи “Шолц” и “аутомат”, смислио ријеч “Шолцомат”, након што се као генерални секретар СПД практично искључиво изражавао технократским језиком.

Било је то деликатно време. Под тадашњим канцеларом Шредером, СПД је покушавао да прогура контроверзни сет реформи рада и социјалне заштите познатих као Агенда 2010. Његов посао био је да убиједи партијске скептике, али и читаву јавност да је ова реформа важна за Нијемце.

Цео случај није добро прошао. Након што је Шредер био приморан да поднесе оставку на мјесто предсједника странке 2004. године због реформи (остао је канцелар још годину дана), Шолц је такође поднио оставку.

Његова подршка у хамбуршком СПД -у је такође је брзо испарила. Савезници су му рекли да ц́е, ако се те године поново кандидује за предсједника странке, изгубити, а он их је послушао.

“Он је борац. Никада није изгубио своју храброст и самоувереност. Увијек је размишљао унапријед и планирао ствари”, рекао је Бечет Алган, његов фризер и партијски колега који га познаје више од 40 година.

Након избора 2009. и коалиције Меркелове са СПД-ом, Олаф је поново дошао у центар политике.

Након кратког боравка на мјесту министра рада на крају прве коалиције Меркелове са СПД, он се поново нашао без посла након избора у Њемачкој 2009. године, када је његова странка остала у опозицији.

Неколико неђеља након што је изгубио посао министра, Шолц је прославио свој поновни избор за председника регионалног огранка СПД-а који га је протјерао годинама раније. Успио је да уједини странку иза себе. Двије године касније водио је СПД до победе у Хамбургу и постао градоначелник.

Градоначелник Хамбурга

Он је током мандата успио да обузда раст станарина, изградио је по 10.000 нових станова сваке године и успио је да укине школарине и накнаде за бригу о ђеци.

Хамбург, други по величини град у Њемачкој, процвјетао је за вријеме Шолца. Ипак, било је и великих проблема.

Током самита Г20 2017. године, вандали су дивљали градом, уништавајуц́и излоге, палец́и аутомобиле и остављајуц́и за собом хаос. Самит, који је требало да прикаже Хамбург као модеран, глобални град, био је потпуни фијаско.

Шолц је оптужен да није припремио град за навалу насилних демонстраната. Одговорио је, као и увијек, одмјереним тоном, а на крају се извинио грађанима Хамбурга због нарушавања безбједности. Његов положај се након овог извињења поново опоравио.

Он је такође био под истрагом због повезаности са масовном мрежом утаје пореза, познатом као “ЦумЕк”, која је преварила њемачку владу за више од 30 милијарди евра.

Опозиционе странке у Хамбургу покренуле су истрагу и о догађајима Г20 и о афери ЦумЕк., Међутим, нису нашли јасне доказе против Шолца.

Давид Ступ који истражује скандал ЦумЕк, рекао је да је Шолц вешт у прикривању контроверзи.

“Кад год дође до критика, он је врло вјешт у скретању пажње са критичних питања”, рекао је Ступ.

Шолц ће морати поново да се појави пред истражним одбором почетком сљедец́е године – потенцијално као канцелар. Међутим, Ступ и његове колеге вец́ су се помирили са чињеницом да то нец́е ништа промијенити.

Шолц је од 2018. године министар финансија и вицеканцелар у њемачкој влади. Као директни блиски сарадник Ангеле Меркел, многи су сматрали да је управо он прави кандидат за њеног насљедника.

Извор: Независне новине