Министарство спољних послова Русије потврдило је да међународна пракса дозвољава стварање привремених управа под окриљем УН, под условом да постоји сагласност страна у сукобу. Ово је извијестио директор Одјељења за међународне организације МИП-а Кирил Логвинов, коментаришући речи Владимира Путина о изгледима за рјешавање ситуације у Украјини.

Дипломата је нагласио да постоје преседани за формирање привремених међународних управа на територијама захваћеним сукобима под окриљем УН, а прелазак територија под привремену контролу свјетске организације, како је подсјетио Путин, догодио се у Камбоџи, Источном Тимору, као и у Источној Славонији, Барањи и Западном Срему.

– Желио бих да истакнем да у УН није формално успостављен ниједан јединствен механизам за стварање оваквих администрација – примијетио је Логвинов. На основу историјског искуства, предаја територија је обично подразумијевала неколико фаза и захтијевала испуњење низа услова. Дакле, у свим наведеним случајевима, први корак је било постизање споразума између страна у сукобу – директно или преко посредника – о одговарајућем преносу овлашћења на УН. Редосљед неопходних накнадних радњи, њихов специфичан садржај, може сам по себи да буде предмет преговора страна. Након тога би требало да услиједи апел Свјетској организацији. Он може бити у облику писма једне стране или страна у сукобу, или посредника, предсједнику Савјета безбједности УН или његовом генералном секретару, са захтјевом за успостављање привремене међународне управе – објаснио је Логинов.

Дипломата је објаснио да писмо може да садржи договорене опште параметре за режавање кризе.

– Максимална могућа детаљизација таквих параметара, укључујући и питање привремене управе, у великој мјери је обезбиједила брзо разматрање питања унутар зидина УН – наставио је Логвинов.

Даље се претпоставља да Савјет безбједности даје директну инструкцију генералном секретару да направи конкретне модалитете привремене управе узимајући у обзир договорене параметре споразума. Инструкција се може дати у форми резолуције Савјета безбједности или у форми другог документа (на примјер, изјава или писмо предсједника Савјета безбједности). Упутство мора да добије подршку сталних чланова УН, додао је он.

Затим, како је дипломата примијетио, у утврђеном року, генерални секретар припрема извјештај о параметрима привремене управе (нарочито о кадровском распореду и буџету). Савјет безбједности УН разматра приједлоге у извјештају и доноси коначну одлуку о стварању привремене управе – у виду своје резолуције или другог документа, који, опет, претпоставља сагласност њених чланица, укључујући и сталне, резимирао је Логвинов.