Предсједник Српско-америчке гласачке алијансе САВА ПАК у САД Олга Раваси рекла је да се амерички амбасадори у Сарајеву, Приштини и Београду, који су у Америци политички неважни ликови, понашају као окупациони управници, и да предсједник Републике Српске Милорад Додик с пуним правом заузима став да су они пролазни.

Генерално, истиче Равасијева, они су у Америци “потпуно непознати јавности, па чак политички и неважни ликови, који службују бирократски, по шаблону, и нажалост немају никаква овлашћења, ингеренције нити контакт са Бијелом кућом”.

– Тужно је што постоји тај сервилни приступ према њима, иако мислим да се предсједник Додик ту далеко најаутентичније понаша и са пуним правом заузима врло снажан став у ком показује да су они пролазни, тренутни и да су ту искључиво као гости, и сходно томе би требали да се понашају – наглашава Равасијева, оснивач ове прве политичке организације Срба у Америци.

Говорећи о дјеловању актуелних америчких амбасадора у Сарајеву Мајкла Марфија, у Приштини Џефрија Ховенијера и у Београду Кристофера Хила, Равасијева истиче да је поприлично упозната њиховим дјеловањем, те оцијенила да се сви они генерално понашају као “окупациони управници”.

– А, српски политичари опет имају тенденцију преузимања врло сервилне улоге у тој релацији. Ти амбасадори не одговарају директно америчкој администрацији, већ просто спороводе статус кво политику, исцртану још 90-их година, уз врло мале нијансе и разлике – наглашава Равасијева.

Она напомиње да је могуће да се у америчкој администрацији, политичарима или јавности скрене пажња на понашање ових амбасадора, али да постоје и други начини дјеловања које, нажалост, ни Србија нити Република Српска не спроводе.

– Ни Србија нити Република Српска нас не питају да им у томе помогнемо, па су тако константи таоци трећеразредних бирократских помоћника који су у америчким релацијама крајње небитни – истиче Равасијева.

О СРБИЈИ И СРПСКОЈ И ДАЉЕ ПОСТОЈИ НАРАТИВ 90-их, АЛИ ИМА ПРОСТОРА ЗА ПРОМЈЕНУ

Када је ријеч о томе како се сада у САД, међу политичарима или у администрацији, доживљавају Србија и Република Српска, Равасијева истиче да су и Србија и Српска генерално “заробљене” у призми 90-их година и наративу који од тада остаје непромијењен.

– Тај наратив је остао како медијски, тако и међу многим политичарима који су поново присутни у администрацији америчког предсједника Џозефа Бајдена, и који су градили каријере на нашој несрећи којој су и кумовали – рекла је она.

Са друге стране, додала је, постоји дио младих политичара из конзервативних кругова, па и из окружења бившег америчког предсједника Доналда Трампа, који заузимају другачији и позитиван став, посебно према Србији.

Она напомиње да о Републици Српској и о цијелој историји нису сви детаљно упознати у САД, те да им је представљена као реметилачки фактор, али да ту има много простора за позитивну промјену наратива.

СРБИ ПО БРОЈНОСТИ ЈАЧИ, АЛИ У ПОЛИТИЦИ “КОМШИЈСКИ” ЛОБИ ПРИСУТНИЈИ

Равасијева је напоменула да САВА не заступа никакав лоби нити се генерално сусреће са лобистима муслиманских, хрватских или албанских заједница, али да су појединци из тих заједница јако бурно реаговали када су сазнали да се српски корпус у Америци политички организовао.

– Чак сам и лично добила пријетње од појединих Албанаца, али се њихово негодовање убрзо стишало јер су видјели какав је близак контакт остварен са одређеним политичарима, захваљујући мојим личним везама. Мислим да су проценили да је боље да ћуте, јер то само даље води нарушавању њиховог угледа који реално и није претјерано сјајан – рекла је Олга Раваси.

Али, додала је она, нажалост они су утицали на политичке прилике у протеклих неколико деценија, не зато што су добро организовани, бројни, паметни или успјешни, него се утицај створио једноставном чињеницом њиховог константног присуства и потпуног српског одсуства из политичког процеса у Америци.

– Они су све вријеме ту, а Србе, нажалост, нико није нити стратешки организовао, нити образовао о могућностима политичког утицаја – навела је Равасијева.

Она указује и на значајан финансијски моменат јер су “супарници или отворени непријатељи” не само присутни, већ и скупљају значајне количине новца како би платили услугу утицаја.

– Ми, нажалост, то не радимо нити смо претјерано широкогруди за такве активности. Али, смо по бројности много јачи, јер нас, по процјенама, има око 1,2 милиона и то у врло важним савезним државама које могу утицати на изборне резултате – нагласила је Равасијева.

Она истиче да је остатак заједница из “балканског комшилука” по бројности бирачког тијела на нивоу статистичке грешке, тако да ту не могу “ни да приђу” српској заједници.

– Али, нажалост, они су научили лекцију о утицају и лобирању и успјешно је спроводе само зато што ми до сада нисмо били присутни у близини моћи и утицаја, и наш глас се уопште није чуо нити уважавао као отворена опозиција лажима и пропаганди коју “комшије” несметано спроводе ево већ 30 година – каже она.

Она подсјећа да је званично лобирање у Америци легално регулисана сфера градње утицаја и спровођења интереса.

– Тако да је за нас много већи проблем недостатак знања, компетентности и образовања у домену политичких процеса у Америци, те стратешки осмишљене организације, структуре и дефинисања националних интереса које заједнички бранимо – наглашава Равасијева.

Она напомиње да је са оснивањем САВА ПАК то увелико промијењено, али да предстоји велики посао, с обзиром на то да Срби каскају деценијама уназад.

– Сматрам да смо за врло кратко време показали како се може остварити значајан резултат и једина смо организација која је успела позиционирати српски изборни корпус у Америци за предсједничке изборе – рекла је она.

Олга Раваси је нагласила да САВА-ПАК не промовише интересе Србије или било које друге државе него интересе српског народа или српског националног корпуса, гдје год он живио, а превасходно српско-америчке заједнице.

– А тиме се подразумијева да је наш национални корпус пореклом и из Србије, Републике Српске, Црне Горе, Хрватске… Свесрпски национални интерес је у том контексту свеобухватан, и ми се трудимо да заступамо оно што сматрамо да је најбоље за српски народ ма гдје он живио – рекла је она.

СРПСКИ ЛОБИ У АМЕРИЦИ ГЕНЕРАЛНО НЕ ПОСТОЈИ

Равасијева истиче да у САД српски лоби генерално не постоји и додаје да је лоби нешто сасвим друго од политичког ангажмана организације САВА и да би било све много другачије и успјешније када би постојала значајна политичка сарадња између матице и расејања.

Што се тиче српске заједнице у Америци, најбројнија је у Чикагу и околини, али, указује Равасијева, бројност без организације и политичке активности не значи много.

– Конкретно што се политичког утицаја тиче, најбоље резултате смо остварили у Висконсину, Флориди, Пенсилванији, и добро смо позиционирани у Аризони и Невади – рекла је Олга Раваси у интервјуу за СРНУ.

САВА-ПАК НИЈЕ ЛОБИ ОРГАНИЗАЦИЈА, АЛИ ЈЕ УТИЦАЈАН ГЛАСАЧКИ БЛОК

Она је појаснила да Српско-америчка гласачка алијанса представља Комитет политичке акције /ПАК/, што значи да је то организација чије ингеренције надгледа Државна изборна комисија Сједињених Држава.

Надлежност САВА је строго везана за изборни процес у Америци и она је врло специфична, а то је да подржи или побиједи кандидате за савезне функције и промовише или се супротстави законодавству, јавној политици и да ради на акцијама од интереса за српско-америчку заједницу.

Сврха САВА је да српској заједници у САД пружи већи глас у америчкој савезној влади.

– Финансијски подржавајући и помажући да се изаберу достојни кандидати за савезну функцију, шаљемо оне лидере у Вашингтон који могу утицати на законе, политику и одлуке које свакодневно утичу на наш живот – појаснила је Равасијева.

Сходно томе, истиче Равасијева, САВА-ПАК се није нити може позиционирати као лобиста, али се позиционирао као утицајан изборни и гласачки блок, који може и ради на томе да изабере оне кандидате за политичке позиције који ће користити свој утицај и спроводити и заступати изнесене циљеве.

Према њеним ријечима, да би кандидат или већ изабрани политичар добио подршку САВА, а тако и српско-америчког бирачког тијела, они пролазе кроз ригорозан процес за вријеме кампање у којем се са њима разговара о питањима од интереса.

– Они се морају прецизно изјаснити по одређеним ставкама које су за нас најзначајније – истакла је Равасијева.