Регионални избори одржавају се данас у двије савезне државе на истоку Њемачке – Тирингији и Саксонији, које су изазвале велику пажњу водећих свјетских медија.

Разлог томе је што анкете најављују убједљиву побједу контроверзне десничарске партије Алтернатива за Њемачку (АфД) и незапамћену поплаву традиционалних умјерених центарских опција.

То је тренд који ће, ако се потврди на биралиштима, из темеља уздрмати „економски мотор Европске уније“, преноси Јутарњи лист.

Некада маргинална партија са којом нико није желио да ради, сада је на ивици да преузме кормило у двије источне државе (у Бранденбургу, руралној држави која окружује Берлин, избори се одржавају тек 22. септембра).

У том плану би јој умногоме могла помоћи Сара Вагенкнех, својеврсни црни лабуд овог изборног циклуса, чија ће Алијанса, позната и под скраћеницом БСВ, у Тирингији добити око 20 одсто, а у Саксонији између 11 и 15 одсто.

Проста математика сугерише да ће без њене подршке бити тешко формирати владајућу већину. Уосталом, чак и тридесетих година прошлог вијека, у тој истој Њемачкој, радикална љевица је имала много додирних тачака са радикалном десницом. Овога пута заједнички именитељ су им нескривене симпатије према Владимиру Путину (а самим тим и најава радикалног смањења сваке будуће војне помоћи Украјини), критички однос према евроатлантским интеграцијама и драстично заоштравање мигрантске политике.

Тачно 35 година након пада Берлинског зида, јаз између Источне и Западне Њемачке као да никада није био јаснији од ових мјесеци. Наиме, Запад се успјешно одупире расту популизма и остаје у габаритима прихватљивог центра, понајвише због својеврсног осјећаја друштвене одговорности према Старом континенту, који је четрдесетих година прошлог вијека нанио толике патње, док Исток више кокетира, и то још бесрамније, са странком толико радикалном да се све више упоређује са нацистичком, а такође и са пропагандом Кремља која иде уз то.

Треба напоменути да је њемачка савезна обавјештајна служба означила огранке АфД, посебно у Тирингији и Саксонији, као пријетњу демократском уставном поретку Републике. Свега су тога свјесни Нијемци, народ који је, као мало који други на овом свијету, извукао поуке из сопствене историје, а прије свега чињенице да је Адолф Хитлер дошао на власт управо демократским путем, понајвише захваљујући спремности других политичких опција да му се придруже у постизборној комбинацији.

Управо због тога је до сада пут АфД-а до власти био блокиран санитарним кордоном, или на њемачком Брандмајер. Међутим, можда баш зато што су од свог оснивања 2013. године све вријеме били у опозицији, која им није давала могућност да покажу народу шта могу (читај, не умију), њихов рејтинг је био незаустављиво расту посљедњих година, добрим дијелом зато што никада нису требало да помире своја предизборна обећања са реалношћу ситуације у пракси.

– Није претерано тврдити да су ови избори „лакмус тест“ за тренутно стање њемачке демократије – рекао је за британски Гардијан новинар саксонског радија Александар Мориц.

Инфлација, страх од ратова и укидање слобода током пандемије учинили су Нијемце веома лако прихватљивим за популистичка обећања и нереална „брза рјешења“ која су им понуђена. То су трендови који су посљедњих година захватили исток земље, након што је први пут стављен на кољена одласком индустрије, масовним исељавањем грађана и општом незаинтересованошћу традиционалних партија.

Настали вакуум је АфД успјешно попунио постављањем логора у мањим урбаним срединама на истоку, чему су мејнстрим политичари одавно окренули леђа – у великој мјери свјесно.

Управо у овим областима АфД је освојио више од половине укупних гласова на прошлим изборима за Европски парламент који су одржани у јуну. За АфД, ови избори су дио шире стратегије легитимисања сопствене политичке битке на њемачкој сцени која се плаши екстремне деснице.

Први корак је рушење тзв Брандмауера, што ће успети у тренутку када се наметну као кључни актер без којег се не може формирати већина и не може се донети ниједан закон на локалном нивоу.

Циљ им је да мејнстрим политичаре постепено навикну на сарадњу у „неважним“ питањима, попут асфалтирања путева или отварања нових вртића, како би временом постала замислива сарадња на „већим“ темама.

Политико истиче да је Брандмауер већ незванично срушен, јер се, према њиховој анализи, у периоду од 2019. до 2023. године сарадња АфД-а и традиционалних партија на локалном нивоу догодила чак 120 пута.