Истиче се и да су у муслиманско-хрватској Федерацији БиХ уз допуштење локалне политичке елите евидентни и покушаји приказивања у другачијем свјетлу нацистичких помагача.

У градовима са превасходно бошњачким становништвом, након оружаног сукоба 1992-1995. године у њихову част преименован је дио улица, које су носиле имена југословенских партизана и антифашиста, наводи се у извјештају.

Истиче се да се руководство и становништво Републике Српске и српски народ у БиХ залажу против ревизионизма и ревидирања резултата Другог свјетског рата, активно пропагирајући антифашистичке идеје.

Констатовано је да ситуација у БиХ поводом ширења неонацистичке идеологије и различитих облика нетрпељивости током посљедњих година није претрпјела принципијелне промјене.

Општа атмосфера напетости у односима државотворних народа доводи до тога да одређене групе становништва постају жртве манифестација нетолеранције остатка друштва, наводе из руског МИП-а и истичу да се под највећим ударом налазе представници српског народа, да се дешавају скрнављења православних гробаља и цркава, пљачке.

Истиче се да представници бошњачке политичке елите промовишу тезе о борби против окупатора и о “спољној агресији” како у годинама рата, тако и деведесетих година прошлог вијека, бацајући акценат на то да су у оба случаја успјели да одбране “јединствену и недјељиву” БиХ.

Повремено, додају из руског МИП-а, у БиХ се догоде сукоби навијача фудбалских клубова, а током посљедњег сукоба бошњачких и хрватских навијача, Хрвати су више пута користили нацистичку симболику, а и данас узвикују усташке, као и пароле других хрватских ратних злочинаца.

Наведене оцјене понашања дио су свеобухватног годишњег извјештаја објављеног на сајту Министарства спољних послова Русије “о ситуацији са величањем нацизма, ширењу неонацизма и других пракси које доприносе ескалацији савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и с њима повезане нетрпељивости”.