Георгина Ђука Тесла, мајка Николе Тесле, била је стуб породице, а многи тврде да је он свој проналазачки дар наслиједио од ње.

Георгина Ђука Тесла, мајка Николе Тесле, рођена је у Томингају, у породици српског православног свештеника Николе Мандића и Софије Мандић (рођене Будисављевић), из мјеста Грачац у Лици. Унука је проте Томе Будисављевића.

Георгина је као веома млада морала да преузме бригу о старању шесторо браће и сестара, јер им је мајка умрла врло рано. То је спријечило ову изванредну жену да учи школу и да свој дар развије у већој мјери.

О њој је Тесла говорио увијек са нарочитим усхићењем и сматрао је да је свој проналазачки дар наслиједио од ње, као и фантастичну моћ памћења. Била је у стању да прави и истражује разне справе у домаћинству, а у цијелој околини је била чувена због својих ручних радова.

Иако није умела да чита занимала се за поезију и знала је напамет многе српске народне пјесме и одломке из Његошевог „Горског вијенца“. Говорило се да је права Самарићанка, јер је увијек имала потребу да помаже болеснима и немоћнима, подсјећа Стил/Курир.

По мајчиној линији је Георгина била потомак Будисављевића, породице која је у 18. и 19. вијеку имала два члана који су од аустријских царева добили племство на основу војних заслуга. Из тог разлога су Будисављевићи у Лици уживали велики углед.

Ђука је била стуб дома. Сваки кутак је држала под конац, правила је алатке, ткала, везла, а по Теслиним ријечима: „Оно што очима види, рукама је могла да створи.“ Много пажње је посвећивала васпитању дјеце, учила их да буду добри људи и милостиви према ближњима.

Из исте шире породице Будисављевић, из које је потицала Георгинина мајка Софија је и Јованка Будисављевић (удата Броз), посљедња жена Јосипа Броза Тита. Њихов заједнички предак је Тошо, прадједа проте Томе Будисављевића који је 1811. године добио Орден Легије части од Наполеона.

Постала је супруга свештеника Милутина Тесле, са којим је у Смиљану добила два сина – Дана и Николу, као и три ћерке – Ангелину, Милку и Марицу. Нажалост, Дане је од ударца коња преминуо у 14. години, што је била велика трагедија за породицу. Послије тога, Тесле су се преселиле у Госпић, одвојивши се од своје цркве Светог Петра и Павла у Смиљану и скромне куће.

Бринула се, јер је Никола био болешљив и страшљив, живјећи дуго, како је признао, у страху од утвара, злог духа, људождера… Она је одувијек препознавала његову посебност и знала је да ће сви ти страхови ишчезнути. И била је у праву.

Очекивало се да Никола наслиједи оца и настави свештеничким стазама. Али мајка Ђука је дала завршну ријеч. Због ње се то није догодило. Како је у књизи „Знамените жене Србије“ навео Жика Марковић, она је очекивала да јој син крене тим путем, али да буде образован и „похрањен књигама“, док је отац веровао да су оне непријатељи васпитања.

Ђука је успјела да убиједи супруга да је за дјете боље да студира технику, умјесто богословије. Милутин је једва пристао, јер је Ђука била упорна. Послије годину дана лијечења од колере, Никола је од родитеља добио обећање да ће га послати на најбољи политехнички факултет.

Она је сину увек била подршка, у свему. Никола је истицао да је била добар психолог, са јаком интуицијом. Није крио да му је мајка помогла да превазиђе фазу која је за његовог оца била неопростива.

Наиме, у младалачком заносу је био наклоњен коцки и само је мајка то сматрала пролазном страшћу. Разумјела је, записао је Никола, мушку природу и знала да човјек може да се спасе само властитом вољом. У књизи „Моји изуми“ навео је:

„Сећам се једно поподне, када сам изгубио сав новац и страсно жудио за игром, она је дошла к мени са свежњем новчаница и рекла ми: ‘Иди и забављај се!’. Што брже изгубиш све што имамо, то боље. Знам да ће то да те прође“. Била је у праву. Тог трена сам побиједио своју страст и једино сам зажалио што није била стотину пута јача“.

Телеграм да му је мајка на самрти Николу је затекао у Паризу. Одложио је сва предавања и одмах отпутовао у Госпић. Георгина Ђука Тесла је умрла уочи Васкрса, на Велику суботу, у априлу 1892. године. Бог јој је услишио посљедњу жељу, видјела је вољеног сина Николу и опростила се са њим.