Публициста Милан Видојевић тврди да су све што је изнио сазнања која је добио послије сусрета са Титовим астрологом који је данас професор универзитета.

Брозов идентитет јавности је била вечита мистерија, а једну од најзанимљивијих теорија изнео је наш чувени публициста Милан Видојевић који каже да је његово истраживање почело послије сусрета са Титовим астрологом. Он је о томе говорио прије неколико година на РАС телевизији.

„Нећу да кажем његово име јер је он данас професор универзитета. Тада је био талентовани студент кога је тадашњи ДБ ошацовао да се бави нечим необичним за наше прилике. Он је иначе Србин, живио је у Сарајеву. ДБ га је једно љето одвео у Бугојно у ловачки дворац гдје је срео Тита“, почиње своју причу Видојевић.

Како каже Тито није хтио да се њему ради хороскоп, јер свој живот зна.

„Броз је рекао младићу да овај покуша да види да ли у тој астрологији може да пронађе шта је било са његовим пријатељима из младалачких дана који су нестали. Ето он као нема другог начина да их нађе него да пита астролога.

Добио је три датума, од којих је један 25. мај 1892. А ова два датума су датуми његових пријатеља из радничког покрета из Аустрије. Добио је рок од мјесец дана. Био је шокиран када је видио да личност рођена 25. маја 1892. године у Кумровецу нема никакву животну историју вриједну помена. Али зато је видио да датум једног од ове двојице Аустријанаца приказује животну историју какву је имао управо Тито“, прича Видојевић и наставља:

„Датум рођења 16. фебруар 1892. године Беч, у 8:48 ујутру. Овај студент је био шокиран јер је почео да се плаши за себе и како да ту причу сервира Титу а да не угрози себе. Када се поново срео са Титом и хтио да прича о 25. мају он је рекао да то прескочи јер „он зна које“ него да он њему исприча за његовог бечлију“.

Видојевић каже како му је тај астролог рекао да се у тренутку сјетио како да цијелу причу исприча Титу.

„Рекао је Титу да је тај његов „пријатељ“ један од највећих светских научних умова. Дакле да тај тобож непознати радник из Беча постаје један од највећих научника епохе. Ја сам то причао – причао сам му његов живот али не кроз политику него кроз науку. Посматрао је Титову реакцију који је све вријеме био и више него задовољан. На крају је Тито који је у то вријеме имао 75-76 година. И он је питао тог студента да ли се ту види колико ће тај „његов пријатељ“ још да живи. У бљеску луцидности је рекао – видим да ће живјети 100 година.

– Шта кажеш? – упитао је Тито.

То је био такав преображај, такво озарење. Био је фасциниран податком да ће живјети 100 година. Награђен је за то што је радио. Дошао је генерал, Титов ађутант, и рекао – студент, пита те маршал шта хоћеш. Рекао им је да жели књиге. Одвели су га у библиотеку гдје је испразнио полице књига“, рекао је Видојевић.

Према његовим ријечима тада је схватио да овом темом мора да се позабавим.

„Видио сам Титову праву крштеницу. Ту пише да му је мајка Марија а да није познато ко му је отац. За прецизну Аустроугарску бирократију 19. вијека било је немогуће да такав податак не постоји. Била је то педантна полицијска држава. Прави извор мог сазнања је једно езотеријско друштво које нису масони које је имало праве податке о одређеним темама, подсјећа Курир. И неке њихове архиве су ми предочене. Ту сам прочитао ко је био Франц Јозеф Хабзбург унд Лорен. Тито кога ми знамо је ванбрачни син Фрање Јосифа и пољске грофице Марије Собјеске. Као дијете је дат на усвојење у једну пољску-јеврејску породицу“, каже он.

На питање зашто је баш 4. мај узет као датум Титове смрти Видојевић истиче:

„То је илуминатски празник – Дан милосрђа. Тада масони и виши илуминати чине добра дјела, помажу удовицама, помажу сиротињи… Тито је заправо умро у фебруару. Тито је римски цар. Хабзбурговци вуку поријекло по мушкој линији од Христа. И они јесу заиста владари свијета. Ото фон Хабзбург има титулу краља Јерусалима“.