Сматра се да број музичких инструмената у Србији није велик, али ипак постоје све главне врсте и типови. У народне музичке инструменте убрајају се сви инструменти на којима се традиционално изводи народна музика. Они могу бити производи кућне радиности, дјечијих руку, сеоских мајстора или фабричке производње.

Изгледа да се међу дјечијим музичким инструментима наилази на највећу разноврсност. Свако годишње доба даје дјеци нове материјале за грађење музичких инструмената сезонског карактера. То су свирале од врбе, зове, труба — борија од младе коре дрвета, од житне стабљике, трава и лист, гуслице од кукурузовине и др. Осим гуслица сви наведени инструменти припадају групи аерофоних музицких инструмената.

Истој групи припада и најраспрострањенији и најкарактеристичнији инструмент у Србји свирала, која и данас ужива велику популарност. Припада подгрупи лабијалних свирала са бридом. Има шест рупица за пребацивање тонова и једну гласницу. Прави се од шљивовог, дреновог или јаворовог дрвета, а украшава паљеним украсима, оплитањем жицом или резбареном орнаметиком. Има их разних величина од којих зависи висина тонова. Мањи инструменти се зову: свирала, свирајка, свираља, фрула, флура (код Влаха у Источној Србији), а другде се скоро свуда зову дудук.

У тип лабијалних свирала са косо зарезаним писком спадају двојнице. Рупе — гласнице налазе се на предњој страни, на којој су и рупе за пребирање тонова. Њих има седам: четири на лијевој и три на десној страни. Двоглас који се на двојницама изводи зависи од типа двогласа области из које они потичу.

Фрула двојница

У тип свирала једноструким језичком спадају паљке, сурле, лејка и гајде. Прве три се праве од тикве са дужом дршком на којој су рупице за пребирање, а корпус тикве који је отворен, служи као резонатор. Писак се углављује посебно. Гајде су некада биле распрострањене по цијелој Србији као и свирала. Данас их има у источној и јужној Србији, а у западној се само памти да их је некада било скоро свуда.

Главни дијелови гајди су: мех или мјешина, пребираљка или гајденица, дуваљка или дулић и прдак или прдаљка. Мех се најчешће прави од преврнуте јареће коже. Зависно од гајденице постоје у пракси два типа гајди: гајде са једноцевном гајденицом, распрострањене по југоисточној Србији, и гајде са двоцевном гајденицом, распрострањене по осталим крајевима и у Војводини.

Војвођанске гајде имају још и мех за надувавање лактом. Пребираљка са рупицама служи за свирање мелодије, друга пребираљка производи пратећи тон који се током свирања прекида (кварта испод основног тона), а прдаљка без прекида свира доњу октаву од основног тона. Гајде су биле саставни дио сваке свечаности, свадбе, сабора и других весеља.

Њихова је функција била углавном да свирају за игру и да стварају добро расположења. Постоји подаци да су гајде пратиле жетвене радове у пољу у вријеме кад се жело српом (западна Србија). Иначе, оне су једини музички инструмент који се јавља као пратња обредне игре у коледарским обичајима.

Од аерофоних музичких инструмената са двоструким језичком веома су познате биле зурле (у пару) са тупаном или бубњом. Овај се састав и данас сачувао на Косову и понегде у јужној Србији.

Кордофони музички инструменти заступљени су у оба типа, по начину како производе тонове. Гусле припадају типу гудачких инструмената, а тамбуре типу трзачких инструмената. Од мембранофоних музичких инструмената познат је велики бубањ (на југу Србије тупан) као пратилац зурли или „блех“ музике. Бубњић се цесто помиње често заједно са свиралом, а добош, у чисто друштвеној функцији, представљао је позивни сигнал за окупљање људи да би им се саопстиле важне мјесне вијести, наводе Музичка енциклопедија и портал Србију волимо.

Осим свирале, традиционални музички инструменти све више нестају и полако уступају мјесто савременијим, новијим, фабричке производње. Један од најпопуларнијих је свакако хармоника, доминантни инструмент у сваком фолклорном саставу, поред кларинета, виолине и контрабаса. У посљедње вријеме контрабас све висе замјењује елекрична гитара.

Од већих инструменталних састава у ужој Србији, посебно су популарни „блех“ оркестри или трубаци који броје 6—14 чланова.