Изненадна појава Ордена Милоша Великог првог степена на сајту канадске аукцијске куће „Емедалс“, покренула је питање гдје је ордење династије Обреновић и шта је из те колекције сачувано до данас.

Ордење династије Обреновић

Виши кустос Војног музеја у Београду Душанка Маричић подсјећа да је та институција, чији је оснивач краљ Милан Први Обреновић, претрпјела велика разарања током два свјетска рата и у пљачкама 1915, 1941. и 1944. године и да су нестали бројни музејски предмети који су припадали српским династијама, подсјећа Танјуг.

Обновљени Војни музеј у Краљевини Југославији имао је одјељење народне династије Карађорђевић и одјељење осталих народних династија, а постојала је и просторија посвећана династији Обреновић са изложеним портретима владара, бистом и одликовањима.

У Војном музеју данас је преостало тек неколико ордена који су припадали краљу Александру Првом Обреновићу: Ланац ордена за војне заслуге војводске куће Олденбурга, Звијезда руског ордена светог Александра Невског првог степена, турски Орден Меџидије првог степена и Звијезда бугарског ордена светог Александра Невског другог степена.

Душанка Маричић каже да се у Војном музеју чува и Орден Милоша Великог трећег степена, који је оштећен и недостаје му немањићка круна, а којим је 1899. године одликован Марко Лазаревић, тада на положају државног секретара.

Народни музеј чува примјерке трећег и четвртог степена истог ордена који је као највиши орден Краљевине Србије додјељиван за нарочите заслуге за династију Обреновића, док се примјерци првог степена налазе по приватним колекцијама.

Сматра се да је нешто више од 200 примерака тог краљевског ордена додјељено од 1898. до 1903. године, а први степен су носили краљ Милан Први Обреновић, краљ Александар Први Обреновић, краљица Наталија, краљица Драга, аустријски цар Фрања Јосиф и персијски шах.

Маричићева истиче да је немогуће реконструисати шта се све налазило у колекцији Војног музеја када су у питању ордени династије Обреновић, јер су и писани трагови уништени и вјерује да се по иностраним музејима налазе одликовања која су добијали страни владари и друге личности у оквиру дипломатских односа.

Војни музеј има богату колекцију одликовања која обухвата одликовања Кнежевине и Краљевине Србије, касније Југославије, затим Кнежевине и Краљевине Црне Горе, одликовања из Другог свјетског рата, углавном са фашистичким обиљежјима, колекцију одликовања везану за НДХ, страна одликовања из 19. и 20. вијека, повеље и дипломе везане за одликовања.

Највећи број ордена, према ријечима Душанке Маричић, искован је у социјалистичкој Југославији, са развојем индустријске производње.

Крајем 19. вијека ордени су израђивани у специјалним радионицама, нарочито су биле познате бечке радионице, доста је добрих радионица било и у Њемачкој и Петрограду и доста тога се радило ручно. Индустријска прозиводња олакшала је израду ордена, појавила се и легура томбак која је јефтинија, док се раније све радило од сребра и злата.

Најређи и најскупљи српски орден је, према ријечима више кустоскиње Маричић, Орден Слободе, који је додељивао Јосип Броз Тито за изузетне заслуге, а добило га је само девет личности. Ручно је израђиван од злата и украшаван рубинима и дијамантима.

У новом систему одликовања Републике Србије обновљен је Орден Белог орла само је добио мачеве и додјељује се за војне заслуге.

Враћена је и медаља за храброст „Милош Обилић“, само што је добила ново ликовно рјешење, а обновљен је и Орден Карађорђеве звезде.