09/06/2023

Пулицерова награда је америчка награда која се додјељује за највеће доприносе у новинарству, књижевности и компоновању музике. Додјељује се од 1917. године, а основао ју је Џозеф Пулицер, мађарско-амерички новинар и издавач, који је након смрти 1911. сав свој иметак завјештао Универзитету Колумбија.
Током вијека дуге традиције међу добитницима нашла су се и четворица Срба, с тим што је један од њих Пулицера добио чак три пута!
Михаило Пупин
Најпознатији добитник Пулицерове награде међу Србима био је велики научник и проналазач Михајло Пупин. Овај велики научник из банатског села Идвор био је професор на Универзитету Колумбија, носилац југословенског одликовања Бели орао Првог реда и почасни конзул Србије у САД.
Михајло Пупин је током свог научног и експериметалног рада дао значајне закључке важне за поља вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, потом рентгенологије, а има и великих заслуга за развој електротехнике. Такође је заслужан и за проналазак Пупинових калемова.
Био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета. Добитник је многих научних награда и медаља, а између осталог и Пулицерове награде која му је додјељена 1924. године за аутобиографско дјело “Од пашњака до научењака“.
Преминуо је 12. марта 1935. у Њујорку и сахрањен је на гробљу Вудлаун у Бронксу.
Волтер Богданић
Када пишу о овом човјеку, српски медији га углавном називају “првим пером Америке”. И заиста, ријеч је о новинару који се Пулицеровом наградом окитио чак три пута – 1988, 2005, 2008. године.
Волтер потиче из старе српске колоније у Чикагу. Новинарство и политику је студирао на Универзитету Висконсин, а као професионални новинар почео је да ради 1973. Првог Пулицера добио је 1988. године као репортер „Вол стрит журнала” за истраживање о илегалним медицинским лабораторијама у Америци, на основу којих је написао књигу „Велика бијела лаж”.
Другог Пулицера освојио је за истраживање несрећних случајева у америчкој жељезници, под називом „Смрт под вагонима”, а трећег за истраживачки текст о отровним кинеским производима на америчком тржишту. Тренутно је замјеник уредника истраживачке рубрике “Њујорк Тајмса” и предавач у школи новинарства на Колумбија универзитету.
На овим просторима остаће упамћен по реијчима да му је “српско поријекло важније од свих награда у животу”.
Душан Чарлс Симић
Из родног Београда, Симић је са породицом отишао у Америку 1954. када му је било 16 година. Одрастао је у Чикагу, а дипломирао на Њујоршком Универзитету.
ПЈесме је почео да пише још у средњој школи, а у том свијету је био запажен почетком ’70-их. Данас је рИЈеч о једном од најаутентичнијих авангардних пјесника који је Пулицерову награду добио 1990. за збирку “The Nјorld Doesn’t End”.
Члан Америчке академије за умјетност и књижевност постао је 1995. године. Чарлс Симић је дуго година професор на Универзитету у Њу Хемпширу гдје предаје америчку књижевност и креативно писање.
Као преводилац Чарлс Симић је веома значајан за Србију, јер је преводивши Васка Попу, Ивана Лалића, Милорада Павића, Радмилу Лазић, Новицу Тадића тако допринио популаризацији српске књижевности у САД.
Горан Томашевић
Горан Томашевић, рођен је у Београду, а за агенцију Ројтерс ради од 1996. Више од 20 година један је од најпознатијих ратних фоторепортера, а камером је биљежио сукобе широм свијета – са простора бивше Југославије, Ирака, Авганистана, Либије, Сирије, Египта, Јужног Судана, Конга, Мозамбика, Бурундија, Нигерије…
За најбољег фотографа агенције Ројтерс проглашен је четири пута, а лист Гардијан 2013. прогласио га је за најбољег новинског фотографа на свијету. Као члан тима Ројтерса, добитник је Пулицерове награде за 2019. годину у “Бреакинг Нењс” категорији, за визуелну причу о стремљењима и очају миграната док су путовали у САД из Централне и Јужне Америке.
30/03/2026
14/03/2026
09/03/2026