Турци су 15. јуна 1862. године у Београду убили српског дјечака, а затим и официра и тумача који су предводили српску патролу, што је довело до велике српске побуне.

Дјечак се звао Сава Петковић и био је шегрт бакалина Алексе Николића. Дошло је до сукоба, па је убрзо и српска полиција била о томе обавијештена, подсјећа Срна. Михаило Барловац, управник полиције београдске вароши, послао је неколико жандарма на мјесто догађаја.

Турци су потом са Калемегдана, покушавајући да силом очувају позиције у Србији, три дана бомбардовали Београд.

Опело убијеним Србима служио је митрополит београдски Михаило. Када је пратња из Саборне цркве стигла до садашње Коларчеве задужбине, грунули су са града турски топови. Народ се разбјежао, а сандуци са мртвима остали су насред улице. Турски напад трајао је до поподнева.

Убијеном дјечаку Сави код Чукур-чесме подигнут је споменик – дјело српског вајара Симеона Роксандића.