У Факовићима код Братунца служен је парастос за 49 мјештана, од којих је 25 цивила и војника настрадало 5. октобра 1992. године.

Парастос и свијеће за покој душа настрадалих прислужене су код спомен-обиљежја које је прошле године откривено знак сјећања и захвалности мјештанима који су дали живот за Републику Српску.

Тиме су обиљежене 32 године од страдања мјештана овог српског села на обали Дрине, те одата почаст бројним српским жртвама из Факовића настрадалим у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Већина мјештана убијених 5. октобра прије 32 године у Факовићима сахрањена је на гробљу у Бајиној Башти у Србији, јер то није било могуће обавити у овом селу због борбених дејстава.

У Факовићима је током посљедњег рата опљачкано и попаљено око 200 српских кућа, од којих трећина још није обновљена.

Муслиманске снаге из Сребренице и оближњих села су 5. октобра 1992. године након јутарњег напада на село Магашиће, сјеверозападно од Братунца, тежиште дјестава усмјериле на други крај братуначке општине, према српском селу Факовићи, гдје су извршиле упад, убијајући све што су стигле.

За разлику од осталих села у која су упадали у рану зору, непријатељи су промијенили тактику у Факовићима и напад извели у подне, када се догодио масакр и спаљени заробљени и убијени мјештани.

Тиме је настављено етничко чишћење српског становништва са простора средњег Подриња започето у априлу 1992. године и настављено наредних мјесеци прогоном, убиствима и пљачком свега што је српско у братуначкој и сребреничкој општини.

Након Магашића, Загона, Лознице, Гнионе, Осретка, Вијогора, Ратковића, Брежана, Залазја, Саса, Крњића, Подравања и многих српских заселака у братуначкој и сребреничкој општини, муслиманске снаге су се спустиле до Факовића како би изашле на Дрину, потпуно уништиле српски народ и имовину, одсијецајући Братунац и Скелане од осталих дијелова Републике Српске.

Убијено је 25 мјештана од којих је већина запаљена и масакрирана. Најстарија жртва био је осамдесетдвогодишњи Данило Ђурић чији посмртни остаци још нису пронађени.

Становништво је спас нашло повлачећи се према Дрини и сусједној Србији.

Као и приликом претходних упада и покоља у српским селима, припадници муслиманских оружаних снага, након убијања мјештана, опљачкали су покретну и попалили непокретну српску имовину у Факовићима.

За злочин над српским цивилима у Факовићима као ни заостале бројне злочине почињене над Србима у средњем Подрињу још нико није одговарао.