У центрима за ментално здравље при домовима здравља у Републици Српској у овој години обављено је око 5.000 здравствених услуга које се односе на дјецу са говорним и другим потешкоћама у развоју.

Подаци показују да се у Републици Српској биљежи раст броја дјеце са сметњама у развоју која похађају редовну наставу, а у претходној школској години било их је 1.668.

Све више родитеља у раном узрасту примјећује одређена одступања у развоју дјеце – било да се ради о кашњењу у говору, потешкоћама у социјалној интеракцији или понављајућим обрасцима понашања. Један од најчешћих разлога због којих родитељи траже стручну помоћ јесте сумња на поремећаје из спектра аутизма.

– Када говоримо о сметњама код дјеце значајно је да имамо један узрасно-сензитиван приступ, а то је да видимо да ли је нешто дио нормативног развоја или одступање од нормативног развоја. Ако се ради о одступању онда се ради о сметњама, могу бити различите: неуроразвојне као што је спектар аутизма, дисхармонични поремећај, интелектуални, АДХД, поремећај пажње и хиперактивност – навела је Јелена Кнежевић Црнокрак, дјечији психијатар, Центар за ментално здравље.

Статистички подаци указују да је у 2023. години у САД-у, једно од 36. дјеце било аутистичко док је у Европи једно од 57. То је повећан број у односу на 2021. годину.

– Рутинско раћење дјетета до 12 мјесеци треба да буде кроз педијатријске ординације. Како се прате тјелесне соматске ствари, тако треба да се прати и развој комуникације и развој говора и социјалних вјештина – додала је она.

Фонд здравственог осигурања увео је и осам нових услуга из области аудиологије, фонијатрије и дефектологије као и рехабилитације слушања и говора. Између осталог то су вјежбе слободне вербалне комуникације, и терапија игром. Терапија игром представља један од најефикаснијих приступа у раду са дјецом јер им омогућава да кроз игу изразе емоције, страхове и потребе али и развију социјалне вјештине. Дјеца са сметњама у развоју најчешће имају једноличну игру без маште.

– Уколико ми дјетету кроз ту његову једноличну игру понављајућу игру, можемо да убацимо још нешто, да понудимо другу опцију, да аутић не иде равно него да скрене негдје да се паркира, дијете то мора на неки начин и мисаоно да обради и претпоставка је, која се потврдила кроз праксу јесте да усложњавањем игре се подстиче и развој говора јер дијете то опет у својој глави мора на неки начин да објасни. Управо зато у терапији игром, када говоримо о дјеци са сметњама у развоју, у смилу успореног развоја говора, когниције, нуди игра као средство да се ти процеси подстакну – нагласила је Татјана Марковић магистар психолошких наука.

Број прегледа показује да је Фонд здравственог осигурања Републике Српске препознао стварне потребе у пракси, јер је финансирањем ових услуга омогућено да велики број дјеце добије благовремену стручну интервенцију.