Иако рођена као принцеза живот српску кнегињу није мазио. Ипак, и поред свих недаћа, кроз њега је ишла високо уздигнуте главе – од почетка до краја.

Дворац Татој – љетња резиденција грчке краљевске породице недалеко од Атине, данас пропада. Нерешени власнички односи и судски спор око тога чији је посед, довели су до тога да ово, некада велелепно здање пропада. Прије неколико година и кров се обрушио уништивши притом неколико скупоцјених аутомобила и кочија.

Данас све подсјећа на амбијент за неки хорор филм. А – није увијек било тако!

Родно место грчких краљева и краљица истовремено је и палата у којој је на свет дошла и будућа српска и југословенска кнегиња – Олга Карађорђевић, подскећа Историјски забавник.

Рођена као принцеза од Грчке и Данске 11. јуна 1903. године, Олга је била најстарија ћерка грчког и данског принца Николаса и велике руске кнегиње Јелене Владимировне. По оцу је била унука краља Георгиоса И, а по мајци праунука императора Александра ИИ Романова. Имала је још двије сестре – Елизабету и Марину и све их је одгајила енглеска дадиља Кејт Фокс.

Олга је имала 14 година када је Грчка збацила монархију и протерала краљевску породицу. Од тада се са родбином селила од краљевских рођака до рођака широм Европе одрастајући у једну од најљепших принцеза оног времена. Описивали су је као „дискретну, романтичну и крхку личност“ и доводили у везу са бројним племићима оног времена.

Званично, Олга је била обећана данском принцу и каснијем краљу Фредерику ИX. Веридба је обзнањена 1922. али до брака никада није дошло. Неспретност данског принца, који је током званичног представљања младог пара држао за руку једну од Олгиних сестара умјесто ње, трајно је понизила будућу невесту. Убрзо након догађаја, Олга је одлучила да врати прстен насљеднику данског престола и прекинула веридбу.

Недуго након тога, на балу код пријатељице у Лондону, упознала је оксфордског дипломца и српског кнеза Павла Карађорђевића.

Брак из бајке

Олга је имала 19 година. Павлу је било 29. Иако су обоје потицали из племићких породица, њихов први састанак био је фасцинирајуће обичан и модеран – пар је отишао у биоскоп. И све се одвијало као у бајци… већ у августу 1923. Павле је запросио Олгу и она је неколико месеци касније постала српска кнегиња.

Било је то једно од најљепших венчања које Србија памти. Кум младом пару био је војвода од Јорка – будући енглески краљ Џорџ ВИ. Сада принцеза Југославије, Олга је почела да учи српски. Брзо га је савладала, иако са јаким грчким акцентом.

Олга и Павле били су јако срећни у браку. Обоје су били заинтересовани за умјетност. Уживали су у јахању, скијању и тенису. У годинама које су услиједиле добили су троје дјеце – синове Александра и Николу и ћерку Јелисавету.

А онда се све промијенило…

Поново у изгнанству

Колико је познато, ни Павле ни Олга нису много марили за политику. Нажалост, испоставило се да она и те како мари за њих! Након осамнаест година мирног живота Олгу је дочекала реприза немилих догађаја из дјетињства.

Најприје је убијен краљ Александар Карађорђевић. Кнез Павле је, жељом свог брата од стрица, постао кнез-намјесник, и фактички преузео власт у Југославији. Тај уплив у политику скупо је коштао његову породицу.

Онда је, 1941. рат стигао и до Југославије. Покушавајући да земљу сачува од сукоба кнез Павле и влада одлучили су да прихвате понуду нациста и земља је приступила Тројном пакту. Само три дана касније широм Југославије избили су немири.

Након војног пуча 27. марта 1941. кнез Павле, кнегиња Олга и њихово троје дјеце, протерани су из земље. Окарактерисан као симпатизер нациста, кнез Павле и његова породица су постали заробљеници. Из Грчке, британске снаге одвеле су их у Кенију, па у Јужноафричку републику и држале у кућном заточеништву за време целог Другог свјетског рата.

Други егзил кнегињи Олги пао је још теже од првог. У свом дневнику писала је колико јој је тешко било да глуми нормалан живот и да гледа како јој се вољени Павле разбољева. Накратко јој је било дозвољено да дође у Енглеску како би присуствовала сахрани сестриног супруга, војводе од Кента погинулог у авионској несрећи 1942. Осим тога, до краја рата породица је остала у Африци.