Ђурђеви Ступови су један од најстаријих манастира у некадашњем пријестоном подручју средњевјековне Србије, Расу. Овај комплекс на брду изнад Новог Пазара подигао је у 12 вијеку Стефан Немања у првим годинама послије ступања на пријесто великог жупана. Својом силуетом доминира долинама Рашке и Дежеве. Силуета једне импозантне куполе посјеђа на моћно постоље стубаца, лукова и зидова, изгледа величанствено, а види се на десетине километара даљине.

Ђурђеви Ступови

Манастир је подигнут на самом врху истакнутог узвишења, а посебна архитектура цркве Светог Ђорђа са две куле звоника одредила је каснији назив и цркви и манастиру – Ђурђеви Ступови. Из захвалности што се избавио из тамнице и због побједе код Пантина, Немања је одмах по ступању на великожупански пријесто дао да се, на врху брда изнад нове пријестонице Раса, подигну Ђурђеви Ступови.

У првим годинама од ступања на пријесто, а прије него што је дао да се гради манастир Студеница који касније постаје “родоначелник” рашке градитељске школе, Стефан Немања био је ктитор две друге цркве. Цркве Светог Николе у Куршумлији и цркве посвећене Светом Ђорђу.

Због скучености простора на врху брда, протомајстор је план цркве морао да прилагоди терену, па је, у односу на план цркве Светог Николе, који је користио као узор, скратио уздужну осу, олтарски део сместио на изидану подлогу, а приступ западном улазу обезбиједио степеништем.

Можда најпосебнији моменат у архитектури цркве је то што су уз бочне стране западног простора подигнуте две четвртасте куле, док је изнад средишњег простора подигнута моћна купола.

Дјело монументалне композиције има снажан општи утисак, баш као и вријеме које је услиједило. Појавом Стефана Немање и уједињењем Рашке са Зетом прошириле су се границе и учврстиле управне и црквене институције.

Вријеме Стефана Немање утемељило је посебно схватање архитектуре цркава, мјешањем византијских и романичких одлика, створено је рјешење које се користило годинама касније.

Ђурђеви ступови се налазе се под заштитом организације УНЕСЦО.

Црква Светог Ђорђа је била живописана величанственим фрескама, али је већина њих уништена током вијекова. Дјелимично су очуване композиције: Јеванђелист Лука, Пророк Данило, Сцене из живота Светог Георгија, као и портрети ктитора. Дио очуваних фресака пренесен је из манастира у Народни музеј у Београду.

Сам манастир Ђурђеви ступови спадао је у краљевске манастире у 13. веку. Његов други ктитор био је српски краљ Драгутин који је доградио манастирску цркву и по својој жељи ту био и сахрањен. Манастирски конак је изграђен 2002. године, што је био кључни моменат за обнову манастира, јер је омогућио да се ово мјесто обнови и у литургијском смислу и да се након више од три вијека у њему опет нађу монаси.