Никола Тесла је 3. јануара 1928. године објавио свој посљедњи патент. Он је у америчкој Kанцеларији за патенте заведен под бројем УС 1.655.114 и ријеч је о новој методи ваздушног транспорта и апарату за ваздушни транспорт. Тесла је написао да је ријеч о новом типу летеће машине хеликоптеру-авиону, који може да се подиже и спушта вертикално, а да лети хоризонтално помоћу истих пропелера.

Теслин посљедњи патент

Чувени научник је у образложењу навео да је идеја хеликоптера популарна јер омогућава ношење великог терета са релативно малом потрошњом енергије. Ипак, истиче да се најчешће постављају захтјеви велике брзине путовања, што хеликоптери не могу, али им је одао признање за стабилност. Навео је физичке једначине и прорачуне, и детаљно је описао свој концепт летеће машине, уз који је на почетку предложио и скице.

Био је то период када су многи велики научници предлагали идеје авиона и летјелица, а ум као што је Теслин свакако није могао да се одупре идеји о летењу. Да бисмо боље разумели патент Николе Тесле, сајт „Патент Јоги“, који помаже људима да региструју патенте и који их подстиче и инспирише на истраживање, направио је три-де реконструкцију Теслине летеће машине на основу нацрта из самог патента.

Хеликоптер-авион имао је мале димензије и пар крила која су била паралелна. Машина је имала пропелер који је покретала лака али моћна турбина. Kако се наводи, Никола Тесла је био први који је предложио турбомотор за овај тип летјелице, а то је важно јер је такав мотор основа за вертикални превоз. Летјелица је имала три пара точкова. Kада је била на земљи, у почетном положају, пропелер је био на врху, уперен ка небу. Kрила би била постављена под углом од 90 степени у односу на површину тла. У таквој позицији, машина би изгледала као хеликоптер.

Током полетања, пропелер генерише велику снагу да би подигао летјелицу вертикално (као и код класичног хеликоптера). Kада се досегне одређена висина, снага почиње да се смањује, а пилот почиње да окреће хеликоптер помоћу инструмената. Kрила се доводе у хоризонтални положај (да буду паралелна са тлом), а пропелер сада долази на предњи део машине. Хеликоптер постаје авион и њиме се управља као и класичним авионом. На тај начин омогућава се већа ефикасност него што је имају традиционални хеликоптери приликом хоризонталног летења.

Од времена Николе Тесле направљени су многи авиони са могућношћу вертикалног полијетања и слијетања, али „Патент Јоги“ истиче да је Теслин концепт био јединствен. Сједишта за пилота и путнике су била постављена тако да се савијају под углом од 90 степени, то је омогућавало онима који сједе у летјелици да буду у нормалном положају све вријеме током лета (не као кад гледамо у филмовима како нпр. астронаути који полијећу у свемир у једном тренутку сједе окренути ка небу). Помоћу две базе точкова под правим углом, хеликоптер-авион би могао да слети чак и хоризонтално.

Медији и литература нису се много бавили Теслином летјелицом. Изузетак је чланак из 2006. године који је објавио Ер енд Спејс магазин, а који се бави предностима и манама Теслиног концепта. Наведено је да је чувени научник описао и скицирао летјелицу са пропелерима и крилима, помоћу којих се она нагиње и може да лети вертикално и хоризонтално. Kако се истиче, супротно популарном миту, Теслин концепт није био инспирација за авионе са могућношћу вертикалног полијетања и слијетања. Међутим, стручњаци истичу да је у свом патенту Тесла изнио неке веома значајне ствари.

Професор ваздухопловног инжењерства на Универзитету Мериленд, Гордон Лишман, је рекао да би то могао да буде први концепт авиона са роторима и крилима који се савијају. Kустос у Нациналном музеју ваздухопловства и свемира, Роџер Kонор, навео је да је Теслин теоретски концепт сличан неким летјелицама које смо виђали током двадесетог вијека и које постоје и данас. Истакао је да је Теслин приједлог употребе турбомлазног мотора „задивљујуће пророчки“.

Kако је рекао, нарочито у вертикалном летењу, „ако немате турбину, не идете нигдје“, тако да је Тесла са тиме погодио право у мету. Kао и сајт „Патент Јоги“, и Kонор вјерује да је Тесла био први који је то предложио. Лишман је истакао да је јасно да је Тесла озбиљно разрадио концепт летјелице, да се бавио проблемом контроле у хоризоналном летењу, крилицима и осталим управљачким механизмима.

Међутим, проналазач Вуди Норис који се детаљно бавио патентима Николе Тесле, каже да је он занемарио лебдење и да се није бавио тиме колико би требало да буду дуга крила да би омогућила било какву врсту значајнијег превоза и да би се ријешио проблем стабилности. Лишман је додао да недостаје и начин савладавања обртног момента. На класичним хеликоптерима постоји ротор на репу који служи за то и који се врти у супротном смјеру од главног ротора. Али Тесла је изоставио то на својој летјелици.

То значи да би његова машина вјероватно могла да полети, али да би се вртјела у супротном смјеру од пропелера, рекао је Лишман. Требало би подсјетити да је Тесла 1928. године био без извора прихода, да није имао лабораторију. Умро је сам у хотелском апартману 7. јануара 1943. у 86. години и није стигао да даље разради модел своје летјелице.

Роџер Kонор је навео неколико летјелица за које је рекао да је њихов теоретски коцепт сличан Теслином. Прво, ту је „Kонвејров“ авион XФY-1 „пого“ који је произведен педесетих година прошлог вијека. То је експериментални авион са могућношћу вертикалног полетања и слијетања, и чини се да је насличнији Теслином авиону. Имао је крила са добрима аеродинамичним карактеристикама, као и турбомлазни мотор. Предвиђено је да то буде ловачни авион са напредним карактеристикама за то вријеме и да дјелује са мањих бродова. Највећи проблем авиона било је слијетање, пошто је пилот морао да пажљиво гледа прекао рамена, и није било лако спустити се на тло. Направљен је само један примјерак авиона, а 1955. тестирања су завршена и пројекат је званично угашен. Авион се тренутно налази у музеју у Мериленду.

Други авион чији концепт је сличан Теслином је из чувене компаније „Бел“. То је авион XВ-15 који је има роторе који су се савијали. Направљена су два примјерка. Један се срушио 1992. године, а пилот и копилот су преживјели. Други прототип је коришћен за тестирања, као подршка програму „оспреј“. Сада се налази у музеју у Вашингтону. Данас је у служби у америчкој војсци авион В-22 „оспреј“, направљен у сарадњи „Боинга“ и „Бела“. То је вишенамјенски авион са могућношћу вертикалног полијетања и слијетања, који комбинује функционалност хеликоптера са турбомлазним авионима великих брзина.