„Изложба „Царски дарови“ на којој је раније представљен ексклузиван избор поклона чланова владарских породица Јосипу Брозу Титу, организована је у згради коју је Град Београд поклонио доживотном предсједнику за његов 70. рођендан.

Вршилац дужности директора Музеја историје Југославије, Неда Кнежевић, „Тањугу“ је раније рекла да се ради о 68 поклона које је Тито добио од владарских породица из 18 земаља Европе, Азије и Африке.

Предмети, израђени од племенитих метала, драгог камења и најфинијег порцелана, подељени су у пет цјелина – археолошки, употребни и украсни предмети, накит и одликовања – датирају од 7. вијека п.н.е до половине 20. вијека, а сваки експонат, како истиче Кнежевић, има своју „причу“.

Први поклон од једног краља, Тито је добио 1954 – кацигу коју му је даривао грчки краљ Павле Први што је, уједно, и најстарији поклон по времену настанка у збиркама МИЈ-а.

„Он својом симболиком као да на неки начин антиципира политички успон Јосипа Броза Тита јер је позната симболика кациге (шлема). То је симбол моћи, уздизања, нерањивости, све оно што је Тито, за живота, имао“, примјетио је кустос изложбе Момо Цвијовић.

Посљедњи поклон од једне крунисане главе, доживотни предсједник Југославије је добио 1979. од шеика Кувајта – сребрну макету једрењака, симбол те земље.

Цвијовић је издвојио и реплику царског указа Кира Великог из 539, п.н.е коју је Тито добио у Техерану, на прослави 2.500 година Персијског царства, од иранског шаха Резе Пахлавија.

Тај указ се сматра првим документом о људским правима. Био је уграђен у темеље Вавилона и пронађен 1889. Оригинал се налази у Британском музеју, у Лондону, а иста реплика, налази се у згради Уједињених нација. По неким изворима, указ је преведен на свих шест службених језика, а други кажу да је преведан на све језике свијета.

„Иранци се поносе тим документом. Стар је око 2.500 година и говори о правима, слободном избору професије… Текст је писан клинастим писмом и Кир на једном мјесту каже да не жели да буде владар народима који га не желе“, објаснио је Цвијовић.

Веселинка Кастратовић Ристић, такође кустос изложбе „Царски дарови“, скренула је пажњу на предмете које су Тито и Јованка добили као личне поклоне – на златну табакеру коју је Јованки поклонила грчка краљица Фредерика и златну табакеру Брозу од Павла Првог.

„Јованка је често добијала накит од етиопског цара Хаила Селасија који је имао своју радионицу за златне предмете и накит. На изложби постоје сребрне кутије и са златним апликацијама које су из те царске радионице, двије наруквице, огрлица са ситним детаљима, украсни чешаљ“, рекла је „Тањугу“ Ристић.

Она је истакла да понос музеја представља глава Буде, дар авганистанског краља, један од ријетких сачуваних предмета с обзиром на оружане сукобе у Авганистану.

Ту је и фигура камиле из Јордана, макета царске кочије из Камбожде, перница у облику макете престола Хаила Селасија, сервис за чај из Камбоџе, кутија норвешког краља Олафа, златна кутија са брилијантима из Марока…

„Владари Европе“, поклањали су врло савремене, углавном употребне предмете. То су биле све парламентарне краљевине са стриктним протоколом шта може да се поклони и жељом да покажу своју традицију. Краљица Данске је тако поклонила риса од порцелана, ту су сервиси за кафу или чувена белгијска чипка“, испричала је Ристић.

Кроз предмете, документа и фотографије, посетиоци ће се упознати с правилима и обичајима који прате размену поклона државника.

Институција даривања на највишем државном нивоу је, према ријечима кустоса, јединствена, ствар протокола између двије земље, а припремање поклона је дуготрајан и мукотрпан посао јер постоје правила да уздарје мора вриједношћу и љепотом да одговара дару и често да буде скупље и боље.

Лако је кад се знају интересовања оног ком ће се поклон даривати.

„Кад је британски принц Чарлс био код Тита 1978, протокол је обавестио Тита да је принц пасиониран сакупљач једрењака и предложио да му се направи макета дубровачког трговачког једрењака из 17. века, што је Тито прихватио, а принц Чарлс био презадовољан“, испричао је Цвијовић.

Турски предсједник Бајар, пак је волио филмове, па је добио „Искрин“ пројектор, а Тито прилику да се похвали како Југославија производи пројекторе.

Послије рата, почео је да се ствара друкчији протокол, пошто су нове власти хтјеле да направе дистанцу од краљевског протокола претходне Југославије.

„Кад је грчки краљевски пар долазио у Београд, њихов протокол је наговијестио да је обичај да се краљици пољуби рука и направи наклон. Тито је на то одговорио да у нашој традицији није обичај да мушкарци женама љубе руке и навео, као пример: ‘Ето и у демократској Америци, само се рукују’. Остало је на руковању“, казала је Ристић.

Било је и неочекиваних поклона: 50 килограма сувих сљива које је Тито поклонио Селасију, пошто се шљиве у афричкој култури доживљавају као афродизијак или лепицанери које је Броз упутио краљу Павлу Првом. Неке примопредаје су у четири ока јер је култура појединих земаља из којих су долазили државници, то захтјевала.

Нажалост, неће моћи да се изложи поклон енглеске краљице Елизабете Друге која је брачном пару Броз даривала 12 парова папагаја уз инструкције какав кавез да се направи, како да се паре и хране.

Тито је, према ријечима кустоса, обожавао све поклоне, од царских до оних које су му даривали радници и пионири. Изузетно је водио рачуна о поклањању, па кад му је предложено да једном дипломати да златну табакеру, он је одговорио: „Већ сам му то поклонио“.

Можда му је најдраже било оружје па тако на једној фотографији је забиљежено како показује предсједнику Египта Насеру златну командантску сабљу коју је добио 1944. од Стаљина што је један од првих поклона које је добио.

Директорка музеја Кнежевић је рекла да државници и предсједници нису имали прилику током својих владавина да врше размену личних поклона и да је Тито у том био изузетак.

Он се од 1941. до 1980. сусрео с више од 350 шефова држава, било је преко 169 посјета, а по позиву је боравио у 73 земље и приликом свих тих догађања била је примопредаја поклона.

„У то вријеме је поклону придаван веома велики значај и у оквиру нашег Председништва је било формирано Одјељење за поклоне и умјетнине које се бавило тим који ће се поклон дати коме предсједнику, краљу, шеику и на који начин. Поклони су инвентарисани у посебну књигу, с фотографијом, бројем, местом, димензијама“, подсетила је Кнежевић.

Она је нагласила да су „поклон и даривање гест који смо ми заборавили“ и додала да је највећа вриједност експоната нематеријална и уочава се ако се посматра цијели контекст даривања и политичке личности које су у том чину учествовале“.