У Србији Немањића, постојала организована удружења витезова.

Врло је вјероватно, мада су поуздана свједочанства ријетка, да су у средњовјековној српској држави, у Србији Немањића, постојала организована удружења витезова.

Извјесно је, пак, да се у вријеме владавине цара Душана – од 1331. до 1355. – помиње витешки ред назван “Стуб Светог Стефана”. Константин Јиречек, чешки историчар који је свој богати рад посветио проучавању прошлости балканских народа, посебно Срба, пише да “витешке игре на коњу сличне бјеху играма на западу…

Орбини прича да су дворјани цара Стефана приређивали пред њим витешке игре и турнире, те да би цар побједиоце даривао богатим поклонима”.

Крсна слава Немањића била је Свети Стефан, први архиђакон који је пострадао за Христову веру, те не чуди што је цар Душан тај витешки ред назвао управо по њему. Он је установио и “Орден Светог Стефана” који је додијељиван за војне и друге заслуге и то је, по свој прилици, први орден код Срба.

Било је то вријеме када је уз помоћ гласовитог Законика из 1349. увео нови ред у државној хијерархији покушавајући да стане на пут безакоњу моћних властелина. Умјесто насљедних права по рођењу, увео је лична права по заслугама, објавила је Национална географија Србија.

У једном документу пише да, тада још краљ, Душан сазива свих двадесет четворицу витезова на “Великашко вијеће” да би се договорили око важних послова. Била је то нека врста данашње владе коју су чинили властелини највишег ранга. Из Законика се види да су од цара добијали златни појас, бисерну свиту и оружје, односно мач. (Иначе, свита је била свечано одјело за владаре и властелу, византијског порекла, израђена у виду дугачког огртача црвене или зелене боје украшеног златом и бисерима. Ако је била украшена бисерима, називана је бисерна свита.)

За крај ове кратке биљешке важно је рећи да је постојао и врло изражен витешки кодекс у коме је част била изнад свега, посебно војничка.

(Из текста: “Ко је био Палман Брахт, први витез цара Душана?”, Петра Милатовића за Политикин забавник).