Политичари, али и стручна јавност у Републици Српској поручују да Уставни суд својим одлукама разара БиХ. Наглашавају да се овај суд може изједначити са механизмом којим настоје да утемеље бошњачку доминацију мајоризацијом и прегласавањем.

Потврдили су то и јучерашњом одлуком по захтјеву Дениса Звиздића за оцјену уставности одредаба Закона о застави БиХ, којем је засметао термин „заједничке институције„. Правни експерти указују на двоструке аршине у поступању Уставног суда БиХ, зависно од тога да ли му се обраћа Милорад Додик или Денис Звиздић.

Заштита Устава од Уставног суда БиХ очито се не може очекивати! Напротив, очита улога му је да проводи неутемељене, политички мотивисане захтјеве Бошњака, који попут посљедњег Звиздићевог, немају правно упориште у Уставу, јер ниједна одредба Устава БиХ не забрањује да се институције БиХ називају заједничким. Напротив, термин „заједничке институције“ садржан је у бројним актима на шта указује и српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић.

– Е сад једно иронично питање: Пошто је Уставни суд БиХ, у једној од својих многобројних политичких вратоломија, рекао да је термин „заједничке институције“ неуставан, да ли би ваљало поништити акте Парламентарне скупштине БиХ објављене у Службеном гласнику БиХ бр. 12/99 , па тиме поништити и пренос власништва и иселити све те институције? – навела је Цвијановићева.

Професор Уставног права Милан Благојевић указује да је јавности, па и стручној промакла важна чињеница која је потврда двоструких аршина Уставног суда БиХ, зависно од тога да ли му се обраћа Милорад Додик или Денис Звиздић. Благојевић подсјећа да је тај исти суд 15. јула 2021. године, одбио захтјев Милорада Додика и утврдио да је Закон о измјенама и допунама Закона о застави БиХ у складу са Уставом БиХ.

– Уставни суд БиХ у јулу 2021. године ниједном ријечју у својој одлуци није довео у питање уставност члана 5 Закона о застави БиХ и ријечи „заједничке институције БиХ“ садржаних у том члану. Тиме је Уставни суд БиХ тада , у ствари рекао и да те ријечи нису супротне Уставу БиХ – сматра Благојевић.

Појашњава да употреба ријечи „заједнички“ у закону не би била у складу са Уставом БиХ само када би тај устав прописивао њену забрану. Али, како наводи Благојевић, Устав БиХ ту забрану није прописао ниједном својом одредбом.

– Када Милорад Додик поднесе захтјев за утврђивање неуставности закона, онда је закон у складу са Уставом БиХ, али ако Денис Звиздић то тражи, е онда се Звизидићев захтјев усваја и каже да закон није у складу са Уставом. Не ваља то, таква работа суда очигледно крши правну сигурност, а тиме и владавину права. У коначном, таквим понашањем руши се Устав! – рекао је Благојевић.

Руши се и Устав и стабилност БиХ, а да префикс „заједнички“, суштински ништа не мИјења у уставном уређењу земље, поручује и Радомир Лукић, професор уставног права .

– Нема никаквог ни основа ни потребе, осим да све што говори о децентрализованој БиХ мора да буде и ријечју елиминисано. Префикс заједнички ништа не мјења ни у појму институција БиХ, но је то само један покушај да се због страха од нестанка БиХ покаже да су то јединствене, гранитне, унитарне установе БиХ – истиче Радомир Лукић професор Уставног права.

Термин „заједничке институције“ ни за стручну, а ни за политичку јавност није споран јер …

– БиХ је у основи заједница република и стога је и термин заједничке институције исправан, јер су и настале заједничком иницијативом, уговором или споразумом – додаје Милан Петковић замјеник предсједавајућег Уставно правне комисије ПД ПСБиХ.

Из Српске поручују да циљ праксе Уставног суда да удовољава политичком Сарајеву није непознат – централизација БиХ.

– На том путу загризли су тврд орах, уставом утемељену Републику Српску. Умјесто да штити Устав Уставни суд БиХ, упорно покушава да промијени уставну структуру и на тај начин се намеће као главни гробар БиХ – каже савјетник предсједника Републике Српске Радован Ковачевић.