Када осване дан славе колач се са житом и црним вином носи у цркву.

Када се уочи самог дана славе заврше све припреме за сутрашњи дан, освештаном водом, брашном и осталим додацима, мијеси се славски колач. Његов изглед у многоме зависи од умјешности домаћице, али колико год она искусна или неискусна била, сваки славски колач садржи неке заједничке елементе – симболе старе колико и традиција прослављања крсне славе.

Славски колач је традиционални српски колач односно врста хљеба. Прави се приликом одржавања славе и увијек је округлог облика (као погача). Обичај је да се славски колач прави дан пред славу освештаном водом, брашном и осталим додацима.

Када осване дан славе, овај колач се, заједно са житом и црним вином носи у цркву. Ту се врши заједничко освећење жита и благосиљање хљеба и вина, а онда свештеник свако жито посебно прелије, и сваки колач посебно реже.

Славски колач је симбол тијела Исуса Христа, а вино којим се колач прелива представља његову крв. Зато се на средини колача, као и на четири мјеста по ободу, ставља печат са словима ИС ХС НИ КА (на ћирилици) што је грчка скраћеница од “Исус Христ побјеђује“. За утискивање овога знака користи се нарочити дрвени печат који се купује у цркве, али се у пракси обично насљеђује с кољена на кољено.

У средини колача се обавезно забоде парче освећеног босиљка, наводи Србија данас.

Остали симболи којима се славски колач украшава варирају од домаћинства до домаћинства и обично представљају жеље домаћице које она упућује својој цијелој породици. Ово су неки од најчешћих облика и њихове симболике:

Класје жита – родна година

Грожђе/Буренце – исто или, у виноградарским крајевима, берићетна година са много вина

Птица – здравље, весеље и мир у кући

Књига – знање, успјех у школи или послу

Цвијеће – љепота, чистота душе и тијела