Православна Црква обиљежава Велики петак, најтужнији дан у историји свијета и човјека. На Велики петак Црква се сјећа Христовог распећа и Његове земаљске смрти.

Богослужења су, према древној традицији, у складу с тугом Великог петка, који је и дан најстрожег поста, када звона не звона, већ се умјесто њих оглашавају клепала.

Богослужења у православним храмовима осликавају Христову крсну жртву учињену ради спасења цјелокупног људског рода. Не служи се Света Литургија већ Царски часови, а Велики Петак је дан најстрожег поста.

Црква се на Велики петак молитвено присјећа Христовог распињања, праштања и земаљске смрти. Звона не звона, а богослужења су, према древној традицији, у складу са тугом Великог петка, описаног на страницама Новог завјета.

– Велики Петак у рјечнику нашег народа има синоним за страдање и жртву. Велики Петак је, како би то црквени појци рекли, најтужнији дан у току године, када је распет на крсту Господ Исус Христос, Син Божији – рекао је свештеник Зоран Пајкановић.

У вечерњим часовима у храмовима се износи Плаштаница – платно на ком је изображено Христово полагање у гроб, којој се вјерници поклањајући, суштински поклањају страдалом Христу.

У многим православним домовима данас се фарбају црвена јаја, која симболизују нови живот, односно будуће Васкрсење Христово.