Истина о његовој наклоности ка женама била је једна од спорних тачака за канонизацију владике.

Чувеног владику и митрополита црногорско-приморске епархије, Петра другог Петровића Његоша пратио је глас “женомрсца”, међутим такав епитет никако не би могао да се припише најмудријој српској глави.

Иако познат по цитатима у својим дјелима у којима преиспитује и критикује “женску ћуд”, сам владика је о припадницама љепшег пола имао лијепо мишљење, наводи портал Јадранин.

У најпознатијем Његошевом дјелу, епској поеми “Горски вијенац”, стих који је је највише оспораван гласи “ћуд је женска смијешна работа! Не зна жена ко је какве вјере; стотину ће промијенит вјерах да учини што јој срце жуди”.

Поред тога, остао је записан и цитат владике “Све жене су курве, опрости мајко и ти си жена”, међутим у научним круговима колају гласине да су заправо ову мисао креирали Наполеон или руски песник Сергеј Јесењин.

Истина о Његошевој наклоњености према љепшем полу је сасвим другачија, а баш су жене биле једна од спорних тачака у канонизацији митрополита, пошто се није владао по прописаном “монашком” животу.

У својој пјесми “Ноћ скупља вијека”, Његош је о женама рекао слиједеће: “Неки су ме савјетовали да очи на женски пол не окрећем, а човјек не може и са самртнога одра да очи не баци на красно створеније”.

Ова пјесма написана је свега годину дана прије Петровићеве смрти, када је већ увелико био болестан од туберкулозе.

Као владици, није му било дозвољено да ступа у односе, међутим постоје тврдње да се тог “завјета” није придржавао. Његош је својевремено важио за изузетно лијепог мушкарца, а познато је да му је за око запала и пјесникиња Милица Стојадиновић Српкиња.

Управо је она била разлог због ког је сам Петар Петровић Његош у једном тренутку помислио шта би било да није црквени поглавар, те је написао слиједеће: “Ја појета, она појета, да нијесам владика, ето кнегиње Црној Гори”.

Многе жене биле су инспирисане Његошевим стваралаштвом, иако је у народу послије његове смрти остао дојам да је владика увијек критиковао припаднице љепшег пола. Једна од дама очараних његовом културном заоставштином била је и чувена књижевница, Исидора Секулић.