Враћање имовине Српској православној цркви у Зеници, доказ је да за покушај отимања није постојао ни уставни, нити законски основ и да су судови тихо и безочно извршавали налоге политичких мецена, књижећи црквену имовину на непостојећег титулара, државу БиХ. Упорношћу зеничког пароха Марка Малеша дио отете имовине враћен је цркви.

Али само у Зеници, без позива на увид у премјер и катастар, суд је на БиХ прекњижио бар још 30 православних гробаља, капела и црквених објеката.

Питање је како се тек прекњижава и отима приватна имовина Срба, који деценијама живе изван Федерације?

Годинама траје борба зеничког пароха за враћање имовине цркви.

Прва сазнања да су поједина гробља прекњижена на БиХ, титулара ког ни Устав ни закони не познају, датирају још из 2019. године.

Али, да су и храм Рођења пресвете Богородице намјеравали прогласити државном својином Малеш сазнаје случајно, прибављајући документе ради инсталирања гријања у цркву. Наравно да о хармонизацији земљишних књига и катастра никада није обавјештаван.

– Ми смо из црквене општине писали захтјев суду да се избрише државна својина. Знам сигурно да је то Закон о стварним правима на који се треба позвати, члан 340, став 1. и 2. који се односи на државну својину. Такса је 30 марака. Тешко је свако мало провјеравати је ли вам неко нешто прекњижио. Не бавим се правним стварима. Увијек је било, неко је смуљао земљу нечију, али вјерску заједницу неко да оштети безочним радњама, то нисмо доживљавали – истиче Малеш.

Основ за отимање надлежном суду у Зеници био је терет над имовином, национализације из 1959. године, чему очито подлијеже само СПЦ, јер другим вјерским заједницама, исламској и католичкој, право власништва није оспоравано.

Но, доказ о поступању изван закона јесте нови ЗК извадак…

– Шест-седам мјесеци је трајало. Јуче ујутру сам извадио тај папир и видим да пише да је власништво враћено, избрисан је терет – додао је Малеш.

Ипак, терет борбе за преостало власништво СПЦ у Федерацији тек предстоји, јер примјери из Зенице и Мостара сигурно нису усамљени.

Један од закључака Интерресорне радне групе Владе Српске јесте и захтјев за оцјену уставности Закона о земљишним књигама Федерације.

– Тврдимо да имамо на сцени једну злоупотребу права. Ми смо вршили усклађивање евиденције много прије него Федерација, али није било потребе да се формира било какво тијело да штити било чију имовину. Ми смо то радили институционално – рекао је Далибор Панић, генерални секретар Владе Републике Српске.

Ако је на удару СПЦ, као вјерска заједница, о правној несигурности Срба као појединаца и димензији атака на њихову имовину, може се само слутити.

У примјерима о којима Одбор за заштиту права Срба у Федерацији има сазнања, и приватна имовина прекњижавана је на непостојећег титулара, државу.

– Упис на државу врше тако што уписију само термин „држава“. Њихово поимање је да је то БиХ. БиХ се само може уписати на земљишту евентуално гдје је из буџета Министарства финансија и трезора нешто купљено – појаснио је Ђорђе Радановић, предсједник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ.

Колика је причињена штета према Српској православној цркви и Србима који посједују некретнине у Федерацији, тек ће се разоткривати.

Уз досадашње канцеларије за бесплатну правну помоћ, из РУГИП-а најављују отварање нових, у свакој локалној заједници у Српској.

Јасно је да проблем нису само имовина и закони. Позадина је политичка, увођење непостојећег појма државне имовине.