Небојша Поповић, врхунски хирург и рукометна легенда обишао је Универзитетки клинички центар Републике Српске са чијим радом га је упознао директор Владо Ђајић. Поповић годинама живи и ради у Катару као један од најуспјешнијих ортопеда. Као рукометаш са својим „Борцем“ 1976. године освојио је титулу првака Европе, а само четири године раније, са репрезентацијом Југославије и злато на Олимпијади .

Вансеријски пивот, стасао од јуниора до репрезентативца, врхунски ортопед, Небојша Поповић спретно је балансирао између свијета науке и спорта. Прве рукометне кораке начинио је у бањалучком Борцу. Свом клубу остао је вјеран и током студија Медицине у Београду. Доктор каже да су уз добру организацију и жељу, Борчеви рукометаши учинили немогуће могућим.

– Најчешће смо након Гимназије одлазили на студије у Београд. Знате, то је био поприличан проблем, јер се тада од Бањалуке до Београда могло само аутобусом, али нисмо жељели да мијењамо клуб. Како је клуб напредовао, купови и слично, долазили смо по два три пута седмично из Београда, сада када се сјетим то је било стварно тешко, али били смо млади – присјетио се Поповић.

Доктор Поповић, врхунски ортопед, специјалиста за повреде кољена и лакта, већ више од 15 година у тиму је стручњака клинике у Дохи. Након три деценије поново је у граду на Врбасу гђе је посјетио УКЦ који може парирати свјетским медицинским центрима.

– Оно на што смо поносни као љекари, да је он први кренуо у бившој Југославији овде у Бањалуци лијечење спортских повреда, гђе су се лијечили најбољи спортисти, не само Југославије, већ и Европе и свијета и који је имао брилијантну каријеру у Катару – каже Ђајић.

Поповић каже да је велики противник брзог прављења маркетиншких спортских звијезда јер се оне касније само гурну у страну.За његову Борчеву генерацију то се не може рећи јер након што је за њих чуо цијели свијет сви су постали и познати академски грађани и спортски радници .То је још једном и потврда да спорт и образовање најбоље иду руку под руку.