Од септембра 1944. године до фебруара 1945. партизани су стријељали чак 59.554 грађанина Србије. Толико их је пописано, а вјерује се да је тај број и много већи.

Шта показује документација Озне, како су се послије рата губиле главе без судске пресуде, ко је наредио масовна стрељања, колико је необиљежених гробница у Србији, прецизирао је историчар Срђан Цветковић из Института за савремену историју.

На више од 200 локација налазе се гробнице са готово више од 60.000 стрељаних, убијени су за само четири мјесеца без судске пресуде.

„Овде је ријеч о пописаним људима који су убијени на различите начине у времену послије 12. септембра 1944. године. Њих 33.000 су ликвидирани без икаквог суда. Њих је убила служба безбједности. Овдје се говори само о пописаним људима, остатак је страдао што судским пресудама, што по логорима. Прије свега се ради о цивилима, фолксдојчерима…“, рекао је Цветковић у програму једне београдске телевизије.

Kаже да документација није комплетна и да на примјер, недостаје она за град Београд о броју убијених.
На питање да ли је Јосип Броз Тито наредио убијања без судске пресуде, историчар Јован Ристић је рекао:

„Уколико тражимо документ са Титовим потписом који наређује масовно стрељање, таквог документа нема, нити би он тако нешто потписао“.