НОВОСТИ

МИСТЕРИЈА НА ТРГУ РЕПУБЛИКЕ: Мјесто невиђење патње Срба |

БИВША МИСИЦА ЖРТВОВАЛА СВОЈ ЖИВОТ ЗА СРБИЈУ: Ово је Љиљана, заборављена СРПСKА ХЕРОИНА |

КО СУ МАКЕДОНЦИ РОЂЕНИ У ДРЕЗДЕНУ? Kако је Титова Југославија постала полигон за стварање нових народа |

ТАЈНA ПАРОЛЕ “БОЉЕ РАТ НЕГО ПАКТ”: Демонстрације у Београду помогла је енглеска пропаганда, а ево како су ОПИСАЛИ СРБЕ |

СРПKИЊА НАПИСАЛА ДРЖАВНУ ХИМНУ АУСТРИЈЕ! Постојале су поштанске маркице са њеним ликом |

ЕВО ШТА ЈЕ АРКАН РЕКАО О ХРВАТИМА НАКОН ТУЧЕ НА МАКСИМИРУ Фудбал је увијек био пуно више од игре… |

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ ЈЕДИНО ЗНАО ИСТИНУ „Кад дође вријеме он ће се сам појавити…“ |

ШТА ЈЕ РЕКАО ТИТОВ ЉЕКАР? Броз је само ово држао уз себе |

ШТА ВЕЖЕ МАЛО МЈЕСТО У СРБИЈИ И НАЦИСТИЧКУ ЊЕМАЧКУ? Које све благо крије Рудна глава? |

ДОБОЈСКИ КАЗАМАТ У БАРАКАМА ГДЈЕ СУ ЛИПСАЛИ ЗАРАЖЕНИ КОЊИ Аустроугарска формирала први концетрациони логор у модерној Европи искључиво за Србе |

ЗА ОВОГ БАНОВИЋА МАЛО КО ЗНА Осим Страхиње и овај херој је био на Косову ЕПСКА ПЈЕСМА ЈЕ ОЧУВАЛА МОЋАН ДЕТАЉ

24/03/2026

Љубитељи српске епске поезије знају да је поред Бановић Страхиње постојао још један Бановић, такође, јунак, али који је у свијести народа, па чак и оних добрих познаваоца историје – мање познат.
Био је то Секула Бановић. Он је главни протагониста пјесме „Бановић Секула и Јован Косовац“. И о Секули Бановићу постоји мало трагова, а управо ово народно предање је очувало успомену на још једног Бановића.
Секула Бановић је назван Секулом Сењанином у двије народне пјесме и то у пјесми „Љуба и сестра спасавају Секула Сењанина“ и у пјесми „Повријеђени понос младога Секула Сењанина“.
Као и многи српски јунаци и Бановић Секула имао је надимке, а један од моћнијих био је надимак „Дјете – јунак“, а такође, као и остали српски јунаци био је повезиван са змајевима, подсјећа Курир.
Подсјетимо, значење змаја у српкој митологији има позитиван предзнак. Оно око чега су антрополози сагласни је да су митови и легенде о змајевима настале у разним културама и то независно једна од друге. Тако срећемо појам змаја у многим културама и религијама.
Многе басне, бајке, народна предања и народне епске пјесме свједоче у корист добробити змајева: „“Штогод има Србина јунака, свакога су одгојиле виле, многога су змајеви родили“.
А када говоримо о историјској подлози за лик Секуле Бановића, претпоставља се да се ради о Јаношу Секељију. Историјски подаци кажу да се поуздано зна да је губернатор Краљевине Угарске Јанко Сибињанин (Јанош Хуњади) 1446. поставио „за бана Славоније свога рођака Јанка Секулу“.
Подсјетимо, Бановић Страхиња везује се за Косовски бој 1389. године, док се Бановић Секула спомиње у Косовском боју 1448. године. Такозвана, Друга косовска битка је вођена од 17. октобра до 20. октобра 1448. године на Косову пољу између снага краљевине Мађарске (ојачаних влашким одредима) предвођених Јаношом Хуњадијем са једне и Турака Османлија предвођених Муратом ИИ (1421—1451) са друге стране.
„Вино пију два добра јунака
У Сибињу граду бијеломе: Једно ми је од Сибиња Јанко А друго је Бановић Секула. Кад се хладног напојише вина, Те им винце огријало лице, Онда рече од Сибиња Јанко:

 

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести