НОВОСТИ

КАКО ЈЕ ВОЈСКА СРЈ НАСАМАРИЛА НАТО ТОКОМ БОМБАРДОВАЊА Уз помоћ гуме, крпе и даске – ово мало ко зна! |

ПУЦАЛА НА ЊЕМАЧКИ ВОЗ И ПО ПРВИМ ЛИНИЈАМА ФРОНТА Српкиња је била прва жена борбени пилот на Балкану! |

ПОЈАВИЛО СЕ НЕОБИЧНО САЗНАЊЕ Јованка Броз је наводно имала тајно име, никада не бисте погодили како се звала |

НАПАЛИ СРБЕ БЕЗ ОБЈАВЕ РАТА У тешком бомбардовању на хиљаде цивила изгубило живот, тачан број никада није утврђен |

ПРАВА ЈУНАЧКА ИМЕНА! Овако су се звали НАЈЈАЧИ СРБИ у нашој историји! |

ЗАБОРАВЉЕНА ПРИНЦЕЗА: МЕДАЉУ НА ОЛИМПИЈАДИ МЕЂУ ПРВИМ ЖЕНАМА ЈЕ ОСВОЈИЛА СРПСКА КНЕГИЊА |

НЕПОЗНАТО О ПОВЛАЧЕЊУ ПРЕКО АЛБАНИЈЕ: ЈЕДИНО ЈЕ ВОЈВОДА МИШИЋ БИО ПРОТИВ! „Нико није усрећио бјежеци из своје отаџбине, па нећемо ни ми!” |

ДЈЕДОВИ ИЗ УБИЈАЛИ ДО 1945., А УНИЦИ КЛАЛИ ДО 1995. Стравично ратно свједочење Србина из Оџака: Ветеринар је рањеним Србима вадио гелере клештима јер нисмо имали љекара |

КРАЉ АЛЕКСАНДАР ЈЕ ЗНАО ДА МУ СПРЕМАЈУ УБИСТВО! Од три могућа плана изабран најсуровији! |

МЈЕСТО СРПСКОГ БОЛА И ПОНОСА, АЛИ И ЈЕДНОГ ЧУДЕСНОГ ДОГАЂАЈА |

ЗА ОВОГ БАНОВИЋА МАЛО КО ЗНА Осим Страхиње и овај херој је био на Косову ЕПСКА ПЈЕСМА ЈЕ ОЧУВАЛА МОЋАН ДЕТАЉ

24/03/2026

Љубитељи српске епске поезије знају да је поред Бановић Страхиње постојао још један Бановић, такође, јунак, али који је у свијести народа, па чак и оних добрих познаваоца историје – мање познат.
Био је то Секула Бановић. Он је главни протагониста пјесме „Бановић Секула и Јован Косовац“. И о Секули Бановићу постоји мало трагова, а управо ово народно предање је очувало успомену на још једног Бановића.
Секула Бановић је назван Секулом Сењанином у двије народне пјесме и то у пјесми „Љуба и сестра спасавају Секула Сењанина“ и у пјесми „Повријеђени понос младога Секула Сењанина“.
Као и многи српски јунаци и Бановић Секула имао је надимке, а један од моћнијих био је надимак „Дјете – јунак“, а такође, као и остали српски јунаци био је повезиван са змајевима, подсјећа Курир.
Подсјетимо, значење змаја у српкој митологији има позитиван предзнак. Оно око чега су антрополози сагласни је да су митови и легенде о змајевима настале у разним културама и то независно једна од друге. Тако срећемо појам змаја у многим културама и религијама.
Многе басне, бајке, народна предања и народне епске пјесме свједоче у корист добробити змајева: „“Штогод има Србина јунака, свакога су одгојиле виле, многога су змајеви родили“.
А када говоримо о историјској подлози за лик Секуле Бановића, претпоставља се да се ради о Јаношу Секељију. Историјски подаци кажу да се поуздано зна да је губернатор Краљевине Угарске Јанко Сибињанин (Јанош Хуњади) 1446. поставио „за бана Славоније свога рођака Јанка Секулу“.
Подсјетимо, Бановић Страхиња везује се за Косовски бој 1389. године, док се Бановић Секула спомиње у Косовском боју 1448. године. Такозвана, Друга косовска битка је вођена од 17. октобра до 20. октобра 1448. године на Косову пољу између снага краљевине Мађарске (ојачаних влашким одредима) предвођених Јаношом Хуњадијем са једне и Турака Османлија предвођених Муратом ИИ (1421—1451) са друге стране.
„Вино пију два добра јунака
У Сибињу граду бијеломе: Једно ми је од Сибиња Јанко А друго је Бановић Секула. Кад се хладног напојише вина, Те им винце огријало лице, Онда рече од Сибиња Јанко:

 

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести