Српска православна црква данас слави Свете мученике Адријана и Наталију.

У црквеном календару овај празник је обиљежен подебљаним словом, а посвећен је супружницима из Никодимије.

Наталија је одрастала у хришћанској породици. Удала се за богатог и племенитог младића Адријана Никодимијског, који је учествовао у прогонима хришћана. И док је он био паганин и као царски чиновник приносио жртву у паганском храму грчким и римским боговима, она је била тајно хришћанка.

Разговор са мученицима и примање хришћанства
Када је цар Максимилијан посјетио њихову родну Никодимију, наредио је да се похватају хришћани и ставе на муке. Одмах је ухапшено 23 хришћана и изложено најстрашнијим мукама, бичевању воловским жилама и штаповима, а потом су бачени у тамницу. Адријан је био свједок страдања и био је задивљен храброшћу и трпљењу хришћана, па је почео да разговара са њима о Богу. Схватио је божанску истину и прихватио хришћанство.

Због тога су га мучитељи оковали у ланце и бацили у тамницу са осталим хришћанима. Када је чула за ово, његова млада супруга га је посјетила у затвору, дајући њему и осталим заточеним хришћанима подршку да издржи муке.

Божји вијенац славе
Послије дугих мука и тамновања, цар је наредио да се у тамницу однесе наковањ и да се хришћанима пребију и руке и ноге. Након што су Адријан и остали хришћани умрли под мукама, Наталија је њихове мошти пренијела у Цариград и тамо их сахранила. Послије неколико дана јавио јој се Адријан у сну у свој свјетлости и љепоти и позвао је да „и она прими Божји вијенац славе“. Убрзо потом и она је умрла. Обоје су били јако млади и до мучеништва су живјели у браку само 13 мјесеци.

Вјерује се да супружници данас треба да им запале свећу у цркви и помоле се овим речима:

„Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви вијенац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље побједише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.“