Првог и другог маја 1995. године хрватска војска напала је западнословенске општине које су у том тренутку биле у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом Уједињених нација. У знак сјећања на 1.244 убијених Срба на овом простору снимљен је документарни филм „Западна Славонија, 30 година касније“који ће премијерно бити приказан првог маја.

Предсједник Удружења Срба протјераних из Западне Славоније Крсто Жарковић рекао је у  Јутарњем програму РТРС-а да су хрватске снаге у у садјеству са УН изршили напад у јутарњим часовима и завладале тим простором у року од 36 сати.

– Војска РСК није могла да се брани, јер се оружје налазило у складиштима, према Венсовом плану – рекао је Жарковић.

Продуцент и менаџер града Градишка Бојан Вујиновић рекао је да Градишка баштини културу сјећања и памћења.

– Урадили смо један документарни филм. Жељели смо да прикажемо и сагледамо све ствари које су се дешавале. Показали смо све патње и страдања кроз које су Срби прошли. Тако, показаћемо гдје су ти људи данас и каава су њихова права у Хрватској – рекао је Вујиновић.

Подсјетио је да је тај простор био под заштитом УН-а.

– Они су се повукли и тако су хрватске снаге починиле злочине над српским цивилима – изјавио је Вујиновић у Јутарњем програму.

Позвао је све грађане да присуствују пројекцији филма.

Подсјећамо, у Градишци ће у четвртак, 1. маја, бити обиљежено 30 година од погрома 15.000 Срба из западне Славоније у хрватској акцији „Бљесак“, када је убијено 283 Срба, међу којима 12 дјеце.

Духовна академија у Културном центру Градишка планирана је за 11.00 часова, након чега ће бити приказан документарни филм „Западна Славонија, 30 година касније“.

Обиљежавање овог догађаја организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Хрватске оружане снаге су под кодним називом „Бљесак“ 1. маја, 1995. године, извршиле агресију на српску област Западна Славонија у саставу Републике Српске Крајине, у вријеме када је ова област била под заштитом УН.

Против Срба у западној Славонији, односно око 15.000 житеља и око 4.000 војника, кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага.

Заробљено је око 1.450 припадника Српске војске Крајине, већина на превару уз помоћ снага УН, од којих су многи касније прошли тешка психичка и физичка малтретирања у Бјеловару и Вараждину.

У тој хрватској злочиначкој акцији је за само 36 часова протјерано 15.000 Срба, а убијено 283 Срба, од којих 107 цивила, међу којима и 12 дјеце.