Торбе, одјећа коју је носио, посуђе из којег је као дјечак јео и његове фотографије – све се то налази у родној кући Гаврила Принципа у селу Обљај код Босанског Грахова.

Тако бар тврде они који су видјели малу музејску поставку. И ваља им вјеровати на ријеч. Јер, Принципова кућа је већ годинама закључана.

Уствари, само су ријетки срећници имали су прилику да разгледају Принципову родну кућу, која је обновљена 2014. године, поводом стогодишњице Сарајевског атентата. Међу њима је био и предсједник Србије Александар Вучић, који је Обљај посетио 2019. године.

– Увјерен сам да српски народ никада неће заборавити јуначко дјело Гаврила Принципа. Србија ће увек помагати народу Грахова и овог краја – записао је тада Вучић у књизи утисака.

Ни те књиге утисака више нема, у шта се увјерила екипа Српскаинфо, која је обишла завичај чувеног атентатора.

Начелник општине Босанско Грахово, Урош Ђуран, тврди да су је „однијели, они који су је поклонили“ прије седам година, кад је кућа свечано отворена.

– Није то у реду. Ако је нешто поклон, онда је поклон! Тај који највише галами и оптужује општину, није урадио ништа за Принципову кућу. Једино је ставио на кућу сандучић са добровољним прилозима, који је редовно празнио – рекао је Ђуран за Блиц покрај прошле године.

У обнову уложена 50.000 КМ

Отворена, па одмах зајкључана

Принципову кућу већ годинама, па и деценијама, прати зла коб. Прво, кућа која данас стоји у Обљају, није права Гаврилова родна кућа, него њена реплика. Кућа у којој је 1894. рођен мали Гаврило, који ће 20 година касније доћи главе царском височанству, запаљена је и до темеља уништена два пута у два рата.

Након што је страдала 1942. године (запалиле је усташе, прим. аут), обновљена је 1964. и била је омиљена дестинација за ђачке екскурзије и посјете СУБНОР-оваца у доба социјалистичке Југославије. Потом су је 1995. спалили војници хрватског ХВО у својој „ослободилачкој акцији“.

Кућа је обновљена 2014. године и свечано отворена на Видовдан, тачно 100 година након што је Гаврило Принцип убио аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда и његову супругу Софију. У обнову куће је уложено око 50.000 КМ, а новац су прикупили Граховљаци из дијаспоре. Само неколико мјесеци након свечаности, кућа је закључна.

Сарајевски атентат се у службеној историографији сматра директним поводом за избијање Првог свјетског рата.

Додаје да се „душебрижници, који приговарају општини“ због небриге за Гаврилову кућу, нису потрудили чак ни да уведу струју у ту кућу.

– На крају је општина увела струју и то је у реду, јер Принципова кућа је власништво општине – каже Ђуран.

Није у реду, призање начелник, што је кућа под кључем, али општина не може дозволити да у кућу, која је њено власништво и одговорност, улази како ко хоће.

– Шта би било да неко узме нешто од предмета који се тамо налазе. Опет би општина била крива – каже Ђуран.

Није тачно, тврди Ђуран, да Принципова кућа није доступна посјетиоцима: ко жели да је разгледа, треба само да дође у општину и узме кључ.

Али, чак и ако би се неки упорни туриста запутио из Обљаја у општинску зграду у Грахову да узме кључ, питање је ко би га повео у разгледање.

Јер, проблем је управо у томе: сиромашна локална заједница нема новца да плати ни чувара, а камоли кустоса, који би бринуо о кући и посјетиоце упознао са животом и завичајем Гавриловим.

А Ливањски кантон и Федерација БиХ, у чијем се саставу налази већински српска општина Босанско Грахово, нису баш вољни да одријеше кесу за ову намјену. У овом дијелу БиХ преовладава став да је Гаврило Принцип, којег Срби славе као борца за слободу, био терориста.

Мени су забранили да уђем у кућу свог претка

Гаврило Миле Принцип, који носи име поп свом чувеном претку, рекао је за Новости да је кућа имала третман музеја, али никада нигдје није била уписана. Истиче да општина од 1964. до 2014. није уложила у њу ниједног динара, осим 1968. у ограду која се срушила.

– Породица је сама улагала, чистила, уређивала, из чистог пијетета према Гаврилу. Никада нико ниједну плату за то није добио. Када сам, послије очеве смрти, преузео бригу о кући нису хтели из општине да ме запосле као кустоса, дали су ми да то радим без икаквог папира, као и мом оцу 1964. јер су знали да нико на територији Грахова, а ни БиХ, то не би знао тако да ради. Нисам био у могућности да правим улазнице. Већ сам на једној кутији написао: „Добровољни прилог“.

Ипак, како открива за „Новости“, општина је без ичијег знања, још 1996. донијела рјешење да је родна кућа Гаврила Принципа напуштено земљиште. На основу тога се, послије промјене локалне власти прошле године, општина уписала у катастар као њен власник.

– Због тога сам дошао са њима у сукоб, па су ми одузели право да наставим породичну традицију – додаје Принцип:

– Нетачно је и да је била напуштена, јер чим се мој отац вратио у Грахово, послије рата, наставио је да води рачуна о њеним рушевинама. Могао сам ту земљу превести на себе, један кроз један, јер ми Принципи смо на њој одвајкада. Али, нисам хтио, јер Гаврило није само мој, већ граховски, српски…

Представницима општине увијек је на располагању био кључ да могу да уводе делегације, уколико он није био ту. А послије су га једном само – задржали.

– Имао сам још два кључа. Отворио сам врата и узео своје ствари, које сам унио 2014. Оставио сам оно што је народ поклањао, а изнио сам оно што је аутентично припадало породици, Гавриловим оцу и мајци. Потом је промењена брава. Сада не могу да уђем, а не улази ни било ко други. Кућа је закључана. Највише ми је жао људи који долазе да то погледају, а дочекују их затворена врата.

– Јасно нам је да је кућа Гаврила Принципа само наша брига и радимо на томе да то ријешимо. Скупштина општине је донијела одлуку о управљању кућом, па ћемо видјети да ли ћемо за то задужити неког од општинских службеника, или ћемо неког ангажовати, можда по уговору, или на пола радног времена – каже Ђуран.

Мада начелник општине, када говори о „душебрижницима, који ништа нису урадили, а само галаме на општину“, упорно избјегава да спомиње имена, није тешко наслутити да циља на једног од посљедњих Гаврилових рођака.

Данас, у готово пустом селу Обљај, више нема потомака породице Принцип. Једина, која носи ово презиме је бака Микица Принцип, удовица Миљкана Принципа и прва комшиница закатанчене Гаврилове куће.

– Немојте мене ништа питати, нисам ја од Принципових, ја сам се овдје удала. Видим да људи долазе, али не могу ући у кућу, а ја им не могу помоћи. Није добро што је тако, али зашто је тако, нити знам, нити се распитујем – вели бака Микица.