У анкети на сајту „Ранкер“ у којој је учествовало више од милион људи, српска застава проглашена је најлепшом на свијету. На ранг-листи од педесет најљепших, српска застава нашла се на првом мјесту, преноси РТС.

Српска застава

Ђакон Хаџи Ненад Јовановић, један од наших најбољих хералдичара, истакао је да се прва застава која се помиње у неким историјским изворима у вези са Србијом и српским владарима, помиње у вријеме првог српског крунисања краља Зете Михајла Војислављевића, који је добио круну од римског папе Гргура Седмог.

– Уз круну, краљ Зете добио је и заставу за коју се каже да је застава светог Петра. То је прва застава која би се могла повезати са Србијом – истакао је ђакон Хаџи Ненад Јовановић.

Истиче да условно речено, апокрифни грбови Немањића имају двоглавог орла. Они су имали право да на својој владарској одежди носе двоглавог орла, у различитим бојама, према хијерархији.

– Двоглави орао се документовано нашао на владарском српском грбу тек од времена Деспота Стефана Лазаревића, првог градоначелника Београда, који је Београд учинио престоницом Србије. На једном од његових новчића на штиту је двоглави орао. Користио се и пре тога, али је ово био први пут да се он у хералдички исправном смислу употребљава као грб Србије – истакао је ђакон Хаџи Ненад Јовановић и додао:

– Застава има симболику коју јој човјек припише. Ја као православац у њој желим да видим духовну симболику. Црвена боја у православној иконографији је божанска боја, плава боја је људска боја, боја људске природе Христове, а бијела боја симболише чистоту, етичку и моралну. Наш барјак је богочовјечански барјак. Поријекло боја на застави је тешко докучити, јер се оне налазе на заставама већине свјетских држава.

У вријеме Сретењског устава имала исти распоред боја као данашња застава Хрватске

Он је навео да је прва српска уставно регулисана застава имала распоред боја који је био исти као што је на данашњој застави Републике Хрватске, црвено, бијела и плава. То је било по Сретењском уставу, а касније се распоред боја промијенио.

Послије Дугог свјетског рата нова Југославија на застави имала је петокраку, за којом су и данас неки носталгични.

– Та застава је судска национална тробојка и у то вријеме су исту заставу имале и Србија и Црна Гора. У Србији је потокрака уклоњена 1992. године. Од 2004. године враћамо заставу са двоглавим орлом. Она је иконографска представа симфоније, цркве и државе, двије главе које се налазе на тијелу једног организма. Црква и држава – патријарх и краљ, Свети Сава и Стефан Првовенчани који заједно раде на добробити народа српског – закључио је ђакон Хаџи Ненад Јовановић.