Шта је оно што му се агресивном пропагандом приписује, не би ли се сврстао у комунистичког, а не српског јунака? Пошто је теза много, подиjелићемо објаву на два дијела и детаљном анализом ћемо проћи кроз сваку и за сва времена ставити тачку на ову тему:

АРГУМЕНТОВАНО ЈЕДНОМ ЗА СВА ВРЕМЕНА!

Био је Југословен – Гаврило Принцип је прије свега био велики родољуб који је живио и погинуо искључиво за слободу српског народа, а не било какве партије или слично. Најједноставији пут ка тој слободи му је као и готово свим тадашњим српским националистима, па и Дражи Михаиловићу и свим касније истакнутим Равногорцима, била југословенска идеја. Из данашњег угла, кроз буквално сагледавање историје, Принцип се кроз ту идеју етикетира као Југословен, па се из тога даље изводе и све друге етикете попут словена, комунисте, хрвата, бошњака итд.

Био је љевичар и имао је социјалистичке ставове – Он јесте био љевичар и његове идеје се јесу темељиле на социјалистичким тенденцијама. Ипак, то никако не иде у корист овој причи с обзиром да је Социјалистичка партија Југославије у Другом свјетском рату безусловно подржала и стала уз Четнике на Равној Гори, као и све друге љевичарске странке са социјалистичким идејама, стоји у тексту на порталу „принцип“.

Био је атеиста – Нећемо улазити у истинитост ове инфромације, с обзиром на то да је породица Принцип била изразито побожна фамилија. Поставићемо тезу да је заиста био атеиста. Да ли га овим „аргументом“ нужно одвајамо и од српства и четничког покрета? Наиме, у четницима је било више хиљада и Муслимана и католика чак и Јевреја, па и атеиста. Максимално се поштовао избор на слободу вјероисповести сваког појединца.

Неки четници из Првог свјетског рата су прешли у комунисте – Прије свега преко 95 одсто преживјелих четника из Првог свјетског рата је ту остало и у Другом свјетском рату. Спомињу се само два примјера истакнутијих чланова којима се покушава да се уврсти и Гаврило. То су Мустафа Голубић и Божин Симић. Добро је познато и из ког разлога. То је солунски процес и погубљење њихових блиских пријатеља од стране краља када се према њему и њима ствара гњев и усљед кога одлазе на другу страну.

Не постоји ниједна фотографија Гаврилових родитеља или ближе фамилије ни са једним припадником партизанског/комунистичког покрета – нити су имали било какав контакт са њима осим што су им дотични спалили родну кућу до темеља и вршили константну тортуру због њихове српске припадности.