Предсједник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Вељко Лазић изјавио је да је идеја о објављивању Атласа злочина над Србима са доказима о обиму страдања и подацима гдје су почињени злочини у БиХ одлична, имајући у виду да Бошњаци већ четврт вијека мијењају идентитет рата у БиХ и српски народ третирају као агресора.

Лазић је истакао да о минимизирању српских жртава из рата у БиХ најбоље говори рад Института за тражење несталих у БиХ.

– Република Српска трага још за 1.652 српске жртве. Институт. ако настави са досадашњим темпом рада, пронаћи ће нестале Србе за 100 година, јер су за 12 година пронашли само 265 тијела убијених Срба – рекао је Лазић за Вечерње новости.

Главни инспектор у МУП-у Републике Српске за истраге кривичног дјела ратног злочина Симо Тушевљак указао је да је правосуђе БиХ већ од завршетка рата почело да ради према систему да су само Бошњаци жртве у рату, а Срби злочинци те да су и доношене такве пресуде.

– Док су Срби добијали максималне казне, Бошњаци су ослобађани за злочине над српским народом. Иако постоје јасни докази о планском убијању на хиљаде Срба који су прослијеђени Тужилаштву БиХ, стотине предмета су и даље по фиокама –  рекао је он.

Предсједник Српског клуба у парламенту БиХ Ненад Стевандић изјавио је да истина о рату у БиХ неће бити потпуна док бошњачка политика не схвати да је цивилизацијски чин о свим жртвама говорити са истим поштовањем.

– У БиХ су сада једино понижене српске жртве. Мање су вриједне сузе српских мајки, а опет највеће казне за злочине добијају управо Срби. Све док Бошњаци не желе да граде БиХ на поштовању свих жртава, дотад је тешко говорити о суживоту – сматра Стевандић.

Републички центар за истраживање ратних злочина ради на пројекту пописа српских жртава током протеклог рата у БиХ у оквиру кога ће објавити Атлас злочина над Србима.

У плану је да првих 1.000 страна Атласа са именима жртава из 1992. године буде објављено ове године.

База за Атлас ће, према ријечима директора Републичког центра за истраживање рата Милорада Којића, бити попис српских жртава, који је објављен прошле године и садржи 35.042 имена и презимена и околности страдања.