Трећи вијек је за римско царство био доба кризе током које је на чело ове некада моћне државе долазио велики број царева коју су се на пријесто успињали брзо, али и одлазили још брже. Та нестабилност потрајала је и у првим деценијама 4. вијека, а један од тих “неславних” царева рођен је и на територији данашњег Београда.

Био је то цар Флавије Јовијан који је римском империјом владао свега осам мјесеци – од 26. јуна 363. до 17. фебруара 364. године.

Београдски војник – римски император

Војник који је грешком постао цар

Иако се о Јовијнау не зна много из његовог живота прије ступања на пријесто, поуздано се зна да је рођен око 330. године у тадашњем Сингидунуму и да му је отац био Варонијан, обичан сељак са ових простора који је успио да се успне у редовима римске војске и стигне до мјеста заповједника легије.

Очев успон је највјероватније помогао и војничку каријеру сина, за кога се зна да је пред крај живота Констанција другог био у царевој пратњи.

Јовијан је постао заповједник гарде за вријеме Констанцијевог насљедника, Јулијана и пратио је новог римског цара у походу на Персију у љето 363. године. Међутим, нови император је ту тешко рањен и убрзо је умро, а војска је остала на непријатељској територији, окружена Персијанцима, без хране и ниског морала.

Није било необично да у таквим условима војни заповједници међу собом изаберу новог цара, али овог пута команданти никако нису могли да се сложе око једног имена. И док је трајала расправа, биљеже ондашњи историчари, неколицина војника почела је да узвикује за новог цара Јовијана кога су и одјенули у пурпурни плашт, симбол римских царева.

Њихов повик прихватио је и остатак војске иако се данас сматра да је добар дио војника мислио да заправо виче опорављеном цару Јулијану, а не новом Јовијану. Сличност имена, али и популарност коју је његов отац имао међу обичним војницима тако су београдског војника довели на пријесто римског царства.

Неславни мир неславног цара

Јовијан није имао времена да ужива у новостеченом положају. Тек што је постао цар, Персијанци су напали римску војску. Јовијан није имао избора него да нареди повлачење. И тако је почела игра “мачке и миша” која је трајала недјељама – Римљани су побјеђивали у свакој отвореној борби, али су све вријеме били без залиха и Персијанци су их стално гонили, објавио је Историјски забавник.

Ово је изазвало велики бијес јавности и војника који су до краја повлачења претрпјели велике губитке, па је читав подухват проглашен римском катастрофом. Зато ни Јовијанови покушаји да успостави своју власт нису уродили великим плодом и он никада није имао контролу над цијелим царством.

Јовијан је у Анкири 1. јануара 364. свог једногодишњег сина – Варонијана Млађег, прогласио за насљедника, али његова владавина није била дуга. Већ прве ноћи по доласку у Дадастан, град на граници Галатије и Битиније, Јовијан је пронађен мртав у свом кревету.

О узроку смрти и данас се расправља. Претпостављало се да се угушио од испарењима из свјеже окречених зидова или димом од лошег угља који је ложен у пећи царске одаје. Вјероватније је да је био отрован. Био је 17. фебруар 364. – 236 дан владавине Јовијана из Београда.