Римски водовод је једна од најчуднијих грађевина у историји Београда, који је у вријеме четврте Флавијеве легије направљен како би спровео воду од Мокролушких извора до данашњег Калемегдана, односно ондашњег Каструма, римског војног утврђења.

Београд

Када су Турци први пут отели Београд од хришћана 1521. године, затекли су водовод како беспријекорно ради. Како су у Истанбулу имали Константинов водовод, грађен на истим, римским односно византијским принципима, одвели су већи број београђана у Истанбул и тамо их настанили у дио града који се звао Београд махала, а задатак им је био да брину о тамошњем водоводу. И данас је једно од најљепших излетишта Истанбула Београдска шума (Белград ормани), названа управо по старим Београђанима који су насилно насељени у тај град. Прича о Београдској шуми и својим именом нас враћа у далеку 1521. годину. У вријеме пошто је пао до тад неосвоји бијели град – Београд. Освајач, нико други до млађани Сулејман II Законодавац. Имао је тад 26 година и био је поносан на свој први поход. Београд је пао 28. августа 1521.

Београд тада није био српски, али су га Срби бранили. Према списима који указују да је тамо било Срба стоји и један који тврди да је исељавање Срба и Београда почело по освајању, негдје око 10. септембра. Према дозволи султана, они су са собом понијели и своје светиње: мошти Свете Петке, икону Богородице и мошти царице Теофане. Наводно, број расељених Срба није био мали. Тадашњи патријарх је те светиње откупио од њих, пошто је султан запријетио да ће их уништити.

Легенда која се препричава у Турској и није баш легенда, јер има своје историјске изворе да је Сулејман довео Србе у Истанбул да би му одржавали византијски водовод који је град снабдијевао пијаћом водом из Београдске шуме која се у то вријеме није тако звала. То је учинио, јер је у Београду видио сличан систем који је радио без грешке.

Извори кажу да су Срби из Београда доведени као робље код Сулејмана Величанственог имали бројне бенефиције. Сем одржавања водовода, бавили су се и изградњом.

Срби су населили шуму. И шума је добила ново име – Београдска шума или “Belgrad Ormani” . У том дијелу шуме је био забрањен лов, као и сјеча дрвећа, а ако би се неко оглушио о забрану платио би главом. Срби су били чувари девет истанбулских извора пијаће воде у дијелу града названом Белиград, објавио је портал „Расен“.

Срби су ту живјели све до краја 19. вијека и појаве куге. Због опаке болести, били су присиљени да се преселе, јер је вода била легло заразе. То је крај београдских насеобина у Истанбулу.

Аквадукт који су Срби из Београдске шуме одржавали и дан данас постоји. Као и шест хектара шуме. Од 1956. године је преуређена и отворена за посјете грађана ради пикника и одмора у природи.