Манастир Сестрољин налази се у Пољани надомак Пожаревца. Његов настанак везан је за легенду, која је опјевана у народној пјесми „Бог ником дужан не остаје“.

Ова породична трагедија збила у дому властелина Павла Радића – кнеза од Стига. Павлова супруга опсједнута љубомором и мржњом према заови Јелици, јер су јој браћа пружали пуно љубави и пажње, пошто није успјела сплеткама и ситним лажима, заклала је Павловог сокола и убила му коња, да би на крају убила и сопствено дијете у колијевци и крваве ножеве подметнула Јелици под јастук, а мужа упутила гдје ће их наћи.

Вјерујући жени Павле је, уз сагласност брата Радула, наредио да се сестра веже коњима за репове, да се коњи потјерају и да је растргну. Према предању, пошто је Јелица растргнута „на све четири стране свијета“, на мјестима на којима су пали дијелови њеног тијела појавили су се, такође, чудотворни извори који до данас постоје. Поред тих извора су саграђени манастири, подсјећа Курир.

Гдје је пало тело – манастир Заова, гдје је рука никла је Рукумија, брада – Брадача. На мјесту где почивају очи сестре Јелице и њено лијево кољено настао је манастир Сестрољин.

Извор„Добри лик“ је у прошлости био често посјећиван, долазили су људи са са свих страна, па је прилозима изграђена и црква на темељима некадашњег манастира, који су порушили Турци приликом освајања Смедерева.

Извор Сестрољин, према вјеровању, лијечи обољења очију. О младим нједељама и Светој Петки сјати се много свијета крај чудотворног извора да нађе лијека болестима. Воду из Сестрољина болесници пију, али се претежно њоме умивају и испирају очи.

У народу се и данас, за злу жену, употребљава термин „кучка Павловица“. Једно вријеме крај око Сестрољина је био пуст, једино што је вриједило био је Свети извор. Када није било српског народа да посјећује ову светињу, посјећивали су је припадници других вејроисповести.

Записано је да је јеврејски трговац из Лесковца, Хаимо Каиро, уснио сан да ће његов син Аврам оздравити на извору сестре Јелице, званом „Добри лик“.

Вођен сном пронашао је извор. Дијете је исцељено, а пресрећни отац је очистио шуму, сам извор и пут до њега. И дијете заповједника турске касабе код Дубравице, на ушћу Мораве у Дунав, је оздравило на овом извору.

Како каже путописац из тог времена, дијете је донијето на запрежним колима, а трчало је поред кола у повратку за Дубравицу“, казао је протојереј Радосав Вукосављевић.