Купиново је једино сремско село које је било краљевски град. Наиме, у њему су остаци града Купиника, сједишта српског деспота Лазаревића и Ђурђа Бранковића. Турци су га 1521. године освојили и спалили.

Тврђава „Купиник“ се налази у доњем Срему поред села Купинова, која је подигнута крајем 13. или у првој половини 14. вијека као војно–гранично утврђење угарског краља. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Када је 1459. године пало Смедерево и деспотовина Србија нестала као држава, Купиник је постао престоница нације.

Купиник представља један од боље очуваних средњевјековних фортификационих комплекса у Војводини и спада у такозване „водене градове“. Улаз је био кроз пету кулу на средини сјевероисточног бедемског зида. Зидови су грађени од ломљеног камена споља обложеног опеком.

Тврђава квадратног облика, са високим дебелим зидовима и веома јаким кулама на угловима, окружена шумом и мочваром је била недоступна и турској ријечној флоти и копненој војсци. Подигнута је на темељу римског каструма из времена позне антике.

Купиник је од угарског краља добио деспот Стефан Лазаревић који је ојачао и осавременио утврђење, а исти посао наставио је његов насљедник деспот Ђурађ Бранковић, наводи портал Љепоте Србије.

Купиник је контролисао најважнији прелаз преко Саве, велики меандар у коме ријека прави уску и дугу окуку. Српска војска из Купиника је за кратко вријеме копном и чамцима прелазила с краја на крај те „потковице“ ријечног тока од 25 километара и нападала Турке који су проширили легенду о сукобу с натприродним силама.

– Због тих муњевитих препада и појављивања ниоткуда из шума и мочвара деспот Вук Бранковић, звани Змај Огњени, је највјероватније и добио тај надимак – сматра археолог Петар Одабашић. – Он је упадао дубоко у Србију и наносио поразе Турцима, омогућавајући српском народу да пређе у Срем, у слободу.

Тврђава „Купиник“ се налази у доњем Срему поред села Купинова, која је подигнута крајем 13. или у првој половини 14. вијека као војно–гранично утврђење угарског краља. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

У сремској мочвари, на првој линији одбране Угарске и Европе од Османлија нико није ни хтео ни смио да живи осим Срба. Пуних седам деценија Купиник је био центар око кога су се окупљали племство, свештенство и народ чувајући идентитет и традицију.

Угарски владари су давали привилегије Србима да би били граничари хришћанске Европе. Купиник се називао „престоницом Јужне Угарске којом владају рашки деспоти“ (Ђурађ, Ђорђе и Јован Бранковић, Змај Огњени Вук, Стефан Бериславић…)

Око Купиника се простире Обедска бара, која је добила име по манастиру Обед, задужбини српске деспотице Ангелине Бранковић. Легенда каже да је манастирска црква била направљена од дрвета брода којим су будућа светица Ангелина са синовима Ђорђем и Јованом допловила из Будима. Када су се искрцали у Купинику она је наредила да се лађа растави и од њених греда направи црква као знак завјета да неће отићи и изневјерити свој народ. Тако је зачет манастир Обед из кога је потекла идеја о Фрушкогорској светој гори која ће очувати српску баштину.