Посљедњи радни дан на БХРТ-у за девет младих новинара из Републике Српске. Уговоре о раду није им продужио директор Белим Карамехмедовић, који ни данас није одговарао на позиве и упите.

БХРТ

Из Управе овог јавног сервиса нису објаснили зашто више нема мјеста за новинаре из Републике Српске. Да су финансије узрок, сматрају у Синдикату БХРТ-а.

У тим отказима може се видјети да нико ко дуго ради није добио отказ. Ту су већином сарадници или на одређено вријеме. Вјероватно и због саме финансијске ситуације. Кад је у питању национална заступљеност, да ли је она испоштована? Труди се да се тај баланс неки испоштује па сад колико се испоштује, стварно не знам, каже Насер Хурић из Синдикалне организације БХРТ-а.

А каква је национална заступљеност најбоље говоре бројке. Незванично, у Сарајеву је остало само 25 запослених из Републике Српске. Овај проблем али и бројне друге покушали су да ријеше српски представници на заједничком нивоу. За формриање независне комисије која би се бавила радом БХРТ-а, није било подршке из другог ентитета.

„Данас ме не изненађује што је то тако, све што је српско смета бошњачком Сарајеву. Сматрам да је то кључни разлог зашто су се одлучили на тај потез да Срби постану проблем на платно, односно финансијком списку БХРТ-а. Ово доживљавам атаком на шачицу Срба која је остала у Сарајеву“, каже Сања Вулић, члан Комисије за саобраћај у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Да су финансије узрок отпуштања радника, Управа БХРТ покушала је објасни саопштењем које није изашло у јавност, а у које је АТВ имала увид. За новинаре из Републике Српске није било новца, али је зато, како незванично сазнајемо, у исто вријеме запослен један портир. На отказе новинарима није реаговао ни Рајко Радовановић, члан Управног одбора БХРТ-а из Републике Српске.