НОВОСТИ

Дарко Младић: Здравствено стање генерала непромијењено и драматично лоше |

Којић: Хашки трибунал показује да је формиран како би био мучилиште за Србе |

Обиљежавање ће почети у 16.00 часова код Споменика палим борцима и цивилним жртвама Одбрамбено-отаџбинског рата, саопштено је из Бироа Владе Српске за односе с јавношћу. Специјални батаљон имао је кључну улогу у одбрани српских територија у Посавини. У најтежим ратним годинама ова јединица бројала је око 500 бораца, од којих су 64 погинула током Одбрамбено-отаџбинског рата. |

34 године од оснивања Специјалног батаљона Друге посавске бригаде ВРС |

Данас претежно сунчано и топло |

Нинковић: Станивуковић мимо закона трошио новац из буџета града |

Због бициклистичке трке обуставе саобраћаја на више путних праваца |

Маричић: Вртићи у Бањалуци приоритет поред многобројних проблема |

Дарко Младић: Стање генерала и даље веома тешко; Надамо се да ће одговор из Хага стићи што прије |

У суботу сунчано, температура до 27 степени Целзијусових |

ВАСКРСАО ИЗ ПЛАВЕ ГРОБНИЦЕ: ОСТРВО ВИДО БИЛО ЈЕ МЈЕСТО СРПСКОГ БОЛА И ПОНОСА, АЛИ И ЈЕДНОГ ЧУДЕСНОГ ДОГАЂАЈА

19/01/2022

Морске дубине крај грчког острва Видо постале су вјечна кућа за хиљаде српских војника који, измучени болешћу и повлачењем преко Албаније, нису могли даље. Међу потресним причама оних који су живот дали за слободу отаџбине, сачувана је и једна посве необична – о томе како је један Раденко умакао смрти.

Раденко Савић

 

Међу многим лешевима које је требало са Вида бацити у море био је и Раденко Савић из Књажевца, иначе писар у штабу.

Кад су му везали камење и пришли да га баце у море, војник Санда га је запазио и било му је чудно што писар “није зенуо“ тј. што тијело није имало отворена уста. Ипак, како се тих дана нагледао свакаквих страхота томе није придавао нарочиту пажњу и наставио је са својим тегобним послом, подсјећа Историјски забавник.

А онда се десило чудо! Кад је пао у ледену воду, Раденко се освјестио и повикао: „Гдје сам ја ово? Помазите браћо!“

Они који су га малочас мртвог бацили у море, скочили су у воду и извуку га, а Раденко не само да је преживио него је дочекао и ослобођење земље и повратак у домовину.

Раденко је послије рата завршио за професора и предавао је географију у Гимназији у Смедереву. Био је врло строг и ђаци су се у шали “распитивали” за његове спасиоце. Касније се преселио у Сокобању и сваке године позивао на Озрен оне који су га спасили  из „Плаве гробнице“.

Посљедњи спасилац је преминуо 1966. а бјегунац из Јонског мора 1916. се придружио саборцима 1977. године, подсјећа професор историје Добрица Јовичић.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести