Васо Пелагић прославио се не само као револуционар и публициста, већ и као народни учитељ и љекар, а оснивање Богословије у Бањалуци с пуним правом доводи се у везу с његовим доласком у овај град. Овај млади архимандрит, школован у Београду и Кијеву, дошао је у Бањалуку 1866. године са свега 28 година, с циљем да оснује Богословију и управља њом, те да буде предавач.

Васо Пелагић

Бањалучка богословија народу и Цркви дала је неколико изврсних свештеника, учитеља и народних бораца. Највећа зграда, услови у којима је радила били су веома слаби, а у садашњој Улици Васе Пелагића били су смјештени кухиња, те стан ректора Васе Пелагића. У тешким условима одвијао се рад Богословије босанско-бањалучке, како ју је крстио у једном свом дјелу сам Пелагић, све до 1871, када је подигнута зграда за Богословију, која се налазила у данашњој Господској улици. Својом величином нова зграда је привлачила пажњу, пошто је тада била највећа зграда у Бањалуци, дуга 30, а широка 15 метара.

У прво вријеме аустријске окупације зграда Богословије служила је као војна болница, а потом као основна школа српско-православне црквене општине. Као управитељ Богословије у Бањалуци због ширења националних идеја протјеран је од стране турских власти.

Пелагић је рођен 1833. у мјесту Горњи Жабар, данашње Пелагићево, а био је представник утопијског социјализма код Срба у другој половини 19. вијека, просвјетни радник и народни љекар. Пелагић је похађао нижу гимназију, затим Богословију у Београду, а 1860. године постао је учитељ Српске основне школе у Брчком, гдје је основао Српску читаоницу, једну од првих у Босни. На Московском универзитету је слушао предавања из политичке медицине и историје медицине. Иако његова народна медицина данас многима дјелује бизарно, ономад се сматрала као изузетно важна и поштована у народу.

Послије двије године боравка у Русији, вратио се у Бањалуку, гдје је примио чин архимандрита да би заштитио Богословију у Бањалуци. Овај рани пропагатор социјалистичке идеје иза себе је оставио многа дјела, попут „Хисторије босанскохерцеговачке буне“, „Одговор на четири друштвена питања“, „Умовање здравог разума“…

Током живота више пута је био прогнан у разне земље због својих идеја, 1873. се одрекао вјерске службе, а посљедње године живота провео је у затвору у Пожаревцу, гдје је умро 1899. године. Име овог великана носи улица у центру града те Радничко културно-умјетничко друштво „Пелагић“. „РКУД ‘Пелагић’ основано је 1927. године.

Послије Друугог свјетског рата постаје све масовније КУД, учествовало је и освајало прва мјеста, награде, плакете на фестивалима и изложбама широм некадашње Југославије и Европе, а ту традицију и сада прате бројним наступима“, кажу у том РКУД-у. Истакли су да РКУД „Пелагић“ данас броји око 350 чланова, те има четири ансамбла фолклора, тамбурашки и народни оркестар, који одржавају и преносе културу наших народа.

Извор: СРБИУБИХ