ГОТОВО да нема ниједне самосталне државе у Европи која није настала промјенама граница њихових геополитичких и ратних супарница, утаначеним тајним (масонским) дипломатским радом.

Зато је, ваљда, у свакој у жижи интересовања јавности – ко су били најутицајнији политичари масони или припадници других европских тајних братстава, који су у својим мисијама обликовали територије тих држава. То исто важи и за Србе: ко су били људи, који су своју каријеру, слободнозидарским радом, посветили ослобођењу српског и свих поробљених словенских народа у три угњетавачке империје: царској Аустро-Угарској, султанској Турској и кајзерској Њемачкој?!

Све три империје су, у кратком слиједу пропале, усљед три историјски неумитна услова! Прво, због унутрашњих антагонизама као генетски, национално и политички неспојив спој, конгломерат поробљених народа који је тежио ка слободи. Друго, надмоћ сила Антанте. Треће, на масонски начин! Те три изазивачице Првог свјетског рата ради империјалне прерасподеле и покушаја одржања своје вишенационалне неодрживе структуре, срушене су тајним плановима велесила супарница, давно пре очекиваног исхода Великог рата! („Велики рат“ је као појам познат најпре из масонске интерне литературе, па уведен у јавност).

НАСПРАМ те три империје завојевачких па поражених Централних сила, руско царство под круном Романов – иако и прије Великог рата савезник побједница сила Антанте – уништено је и као централна православна монархија! Само је руска династија, ниједна друга, противничка, сва побијена! Иако је цар Николај други био масон (!) као и многи од вођа Октобарске револуције и претходне Фебруарске револуције, почев од премијера Александра Фјодоровича Керенског. Судбина Романова се поистовјетила са судбином Обреновића.

Два списка која слиједе су подсјетник: ко су били слободни зидари заслужни за ослобођење Срба? Савременици и сарадници Обреновића, и њихови противници па, илустративно, масони у краћем времену након краја те династије. Евентуално неупућеној јавности: од почетака масонства, ниједну ложу тростепене „плаве“ ни „црвене“ масонерије која ради на 33 степена, нико не може да укине. Велике ложе и Врховни савејти, могу их само „успавати“ на одређено вријеме. Успут, масонска „плава“ и „црвена“ боја званично немају везе са политичким, идеолошким бојама. Прво су наведени, за нашу тему, важнији масони из Србије и других области Балкана:

На Цвијети 23. априла 1815. благосиљан је Други српски устанак, под барјаком, скоро идентичном застави темплара

МИТРОПОЛИТ Стефан Стратимировић (по њему се зове ложа основана 1926. у Новом Саду), Ђорђе Петровић Карађорђе (члан и грчке „Хетерије“), кнез Милош Обреновић, Мустафа-паша („Српска мајка“), Михаило Обреновић, Јанко Катић, Петар Ичко, Тома Вучић Перишић, Петар Петровић Његош, Сима Милутиновић Сарајлија (Његошев ментор за иницијацију у масоне, по ком се зове ложа основана 1930. у Сарајеву под светлошћу и заштитом Велике ложе „Југосавија“), прота Матеја Ненадовић,(?) Иван Мажуранић, Захарије Орфелин, Јован Цвијић, Људевит Гај, Иван Кукуљевић Сакцински, Јернеј Копитар, Стеван Мокрањац, Иван Драшковић, Валентин Водник, Максимилијан Врховац, Илија Гарашанин, епископ Николај Велимировић (сада Свети), архимандрит Платон, Владимир Ћоровић, Иво Андрић, Јован Дучић, Владан Десница, Војислав Танкосић (и многи из „Црне руке“), Владимир Видрић, Стеван Сремац, Љубо Леонтић (шеф Организације југославенских националиста ОРЈУНА у Сплиту), православни свештеник и историчар СПЦ Милан Радека (члан ложе „Ивањски кријес“ у Карловцу, за живота пријатељ аутора овог фељтона и давалац архивске грађе), Ђорђе Вајферт, Срета Стојковић, Никола Стојановић, Секула Дрљевић, Пјер Крижанић, Јован Скерлић, Светозар Прибићевић, Срђан Будисављевић, Лазар Пачу, Фердо Шишић, Грга Новак, Виктор Новак, Иван Рибар, Густав Крклец, краљеви Петар И и Александар И Карађорђевић и кнез Павле, Владимир Ћоровић, Слободан Јовановић, Иван Мештровић, Драгиша Васић, Иван Шубашић, Јосип Броз Тито (кодним именом Титус, инициран на језеру Комо, северна Италија), војвода Живојин Мишић, Анте Трумбић, Франо Супило, Франко Поточњак, Петар Живковић (генерал и премијер Краљевине Југославије увођењем Шестојануарске диктатуре 1929) …

Код Таковског грма чувају се симболи масона и других тајних братстава

МНОГИ из породице Обреновића, њихови савезници али и противници, били су масони у Србији, а неки од њих у иностраним ложама. Дио Обреновића веже „света крв“ за темпларе (Ред сиромашних витезова Христа и Соломоновог храма) и за Суверени војни хоспиталски ред Светог Јована Јерусалимског од Родоса и Малте (Малтешки витезови, католички ред који у царској Русији успоставља и православну грану, посвећену и династији Карађорђевић). То важи и за доказане претке Обреновића, крвне сроднике старинских благородних породица, како се то звало. Темпларима су припадали неки српски владари и великаши из доба Крсташких ратова, али и много касније.

Дио Обреновића веже „света крв“ за темпларе, Ред витезова Христа

Под заставом, скоро идентичној застави темплара, благосиљан је 23. априла 1815. на Цвети Други српски устанак. Код Таковског грма и у цркви брвнари, која још чува симболизам масона и других тајних братстава. Због обостраних циљева, ако имамо на уму оновремене комуникацијске услове, морало је проћи дуже вријеме од успостављања веза и придобијања Обреновића за политичке пројекте тајних братстава. И прије њих, сада и убудуће важи неприкосновено правило: ниједан државни удар, преврат у било којој земљи, никад није успио нити ће успјети без тајне помоћи споља! У то рачунамо атентате и друге методе ликвидације владалаца Обреновића.